Prosvetni glasnik

648

Просветни Гласник

Немачка читанка за средње школе, трећи део. Саставили Д-р Милош Тривунац и Јован Кангрга. Издање Рајковића и Ћуковића, Београд, Стр. 259. Задовољена је једна осетна потреба: ученици седмог и осмог разреда добили су немачку читанку. На почетку овог приказа, морамо одмах признати да овај посао није био лак. То су и сами састављачи осетили, те у поговору, на стр. 256, веле: „Није потребно наглашавати да су се састављачи нарочито трудили да у прелазу од лакшега на теже буде постепености; али ако темпо те постепености ипак понегде одаје извесну задијаност, кривица може бити само до кратког 'времена које стоји на расположењу за учење тешког немачког језика, а не до састављача. Од сасвим простих реченица (као што су: „1сћ 1езе 1аи1. 1сћ 1егпе с!еи!5сћ", у првом делу Немачке Читанке) доћи у току четврте школске године до Канта и Гетеовог Фауста, посао је у истини веома тежак, и само у изузетним приликама потпуно савладљив." Тако је: крив је наставни план. И француски и немачки језик, који се у нашим школама уче као обавезни живи језици, потпуно су страни нашем језику, и још поврх тога међу собом немају никакве везе ни сличности. Отуда се и деца и наставници муче, а плод свега тога напора и утрошеног времена обично је то да деца или мало науче, или убрзо забораве све што су кроз толике године учила. Постоји један једини лек: учење само једног страног несловенског језика треба да буде обавезно, али се са тим мора почети' још од првог разреда. Који ће тај језик бити, треба оставити деци да бирају. Само деца нарочито обдарена за учење језика, могу учити неколико језика напоредо. Чудна, и са методичког становишта непојмљива чињеница, јесте то што је почетак учења немачког језика помакнут од првог на пети разред. Немачки језик је за нас Словене врло, врло тежак језик. То је толико очевидно да је свако доказивање излишно. И шта онда бива? Ако наставник немачког језика успе да његови ученици петог разреда заволе нови језик (ново је деци увек драго), онда се дешава то да деца потпуно занемаре учење француског језика. У писменим задатцима мешају немачке и француске речи, тако да код оних који су слабије обдарени наступа право „смјатеније језиков". Наша школа мора да се реформише у том смислу, да знање које даје ученицима остане њихова трајна својина... Г.Г. Тривунац и Кангрга доказали су својим првим и другим делом Немачке Читанке да имају не само искуства у састављању уџбеника, већ и потребну методску спрему и савесност у раду. У њима је и наставнику и ученицима напор сведен на најмању могућу меру. Напред се иде без потреса и изненађења, и на крају деца осећају потребу и