Prosvetni glasnik
677
но што се и упознао са спиритизмом. Као идеалист, он у оба периода своје поезије истиче дух, и то колективни дух народни и виши индивидуални дух, а у своме Краљевићу Мариу меће у уста духа илирскога своју дефиницију тога великога индивидуалнога духа из средине народа (исп. Водниково издање, II 15). Како је спорадичан утицај песникових спиритистичких назора на његову строго родољубиву поезију, види се лепо по песмама у славу Штросмајера. У песми Бискуау Шшросмајеру има утицаја спиритистичких назора, тако да тај утицај зацело није јачи ни у једној другој строго родољубној песми. Али је Прерадовић, у овом периоду, испевао још две песме у славу Шгросмајера, и у тим песмама нема „мистике свијетла" (те песме нису ушле у антологију): једна је Пјесма бискупу Шшросмајеру (дивна песма, из год. 1868), а друга Пјесма корачница (из год. 1871). Уредник је у Уводу дал врло интересантан прилог за познавање Прерадовићеве религије и његових религиозно-филозофских назора, који дакако имају потврда у његовој поезији, али је нису преплавили. Зато је уредник ишао предалеко тврдећи да се под утицајем религиознофилозофских назора „мења и његова (Прерадовићева) народна идеологија, коју песник сада гради на каменој стени вере, о коју се разбијају сви узбуркани валови, а она остаје вечна и непомична". Тачно је да Прерадовић у неколиким својим песмама ставља свој народ и његову будућност под окриље вечне божанске правде. Такво назирање изражено је у песмама Молишва и Ушјеха, а сусрећемо се с њим и у песмама Споменик Јелачића бана и Николи Зрињскому. Али у већини родољубних песама таквому назирању нема трага, и, укупно говорећи, поезија Прерадовићева ни у другом периоду не губи карактер борбености, активне енергије и спонтане инициативе. Тако у поменутој песми Било кад не пада песнику на ум вечна божанска правда, већ он учи народ да развије своје силе, да ради и сади, па ће... било кад... Не сећа се песник вечне божанске правде ни у другој једној песми, за ово пи тање скоро исто толико важној као и Било кад, већ позива народ на рад и на слогу. То је песма Наша земља, из год. 1866 (није ушла у антологију). Дакле, утицај религиозно-филозофских назора песникових само је делимичан и не протеже се на сву поезију, те сам поради тога већ рекао да уредник претерује придајући симболичко значење за цео други период поезије одломку-почетку религиозно-филозофске песме Пусшињак, према Пушнику, коме ограничава симболичко значење само за први период. У истини, симболичко значење Пушника може се протегнути и на други период, а ни Пусшињак није остао прави пустињак, јер је и у њему затрептала главна, родољубна жица Прерадовићеве лире, исто као што се родољубна поезија, једним својим делом, привијала утицају нових. религиозно-филозофскик назора песникових. Према томе излази да је Прерадовић претежно родољубни песник.
/