Prosvetni glasnik

Језик у вишој служби васпитања

685

свих звучно неједнаких сугласника? У одговору на ово питање фонетика одводи у најдаљу познату индијску прошлост нашега прастарог језиковног претка, коме су данашњи сугласници били самогласници: ј, л, љ, м, н, њ. р. Овај последњи глас је, као што је добро познато, у нашем језику до данас задржао и своју првобитну самогласну вредност. И остали сугласници из овога реда показују, још и данас, нешто од своје некадање самогласничке природе у томе што су у изговору продужни (као на крају глагола у начину неодређеном код немачког језика п), на супрот осталим сугласницима, који се изговарају тренутно *). (Некадањи самогласпици л и в могли су бити замењени самогласницима о и у, што су и сами имали самогласничку природу.) Но и ако је познат овај узрок, зашто ови сугласници не подлеже важности закона изједначавања по звучности (те се не каже: расматрати, звађа, снање, него разматрати, свађа, знање), ипак се настава средње школе, по начину њенога- данашњег просто описног учења, тако обично задовољава простом констатацијом правила, без икаквог улажења у законску узрочност и прошлост језика. Научно-историјском сазнању настава може потражити примену и у специалној важности закона о контрасту у животу културнога духа. Један од битних момената у важности тога закона јесте да се иротивности у свету искључујући доиуњују средњом мером вредности, или се везују нечим иосредним трећим. Тако, у примеру изједначавања сугласника по звучности, средину (МесНа) у изговору б ћ и чини м. Њима је заједничко то што се сва три гласа изговарају састављањем усана, с том разликом што је б праћено јачим звуком, и је без овога, а м је праћено још и пролазом ваздуха кроз носни канал. Сама пак језиковнозаконска допуна међу звучно супротним б и и показује се у смењивању једнога гласа другим при изједначавању сугласника по звучности 2 ). За измирење супротности, према овоме, и код језика се показује опште важан захтев да, и при овој супротности, мора бити нечега заједничког, па да се може наћи и нека средња мера за њихово измирење и допуњавање. Сложенији случај контраста може настава показати на променама, извршеним при образовању речи које у себи скривају и собом представљају идејне, иринцииске суароШности, какве обележава светло и тамно,~мрачно. Овим обележена светска супротност најбоље се скрива у ономе што се узима да у санскриту значи с1уи: Светло, Небо, највише биће на престолу небесном, идеја о Богу Светлости, која се (Светлост), првобитно није узимала као чиста, већ као светлост помешана с тамом. Тек кад се показала виша идеја о Богу, везана за чишћење светлог од 4 ') Види о томе: ^е^кјеп, ОгатаИк Аег вегђо-кгоаШсћеп Зргасће. Неј<3е1ћег§, 1914, с. 100-103. 2 ) Ес1. бЈеуеЈЗ, Огипс1гие;е Дег РћопеН к. 5. А., [.ејрхј§, 1901, с. 46—48.