Prosvetni glasnik
702
Просветни ГлаСнИк
да природу треба изучавати у заједницама живота, потпуно оправдан. Све заједнице живота, као и природне објекте и појаве, треба изучавати на месту где се у природи и како находе. Затим вршити поређења њиховог живота, међусобног односа, зависности једног од другог и према целини, као и заједнице према заједници, баш онда када се појављују највеће и најважније животне појаве, са временом када су оне у застоју, да би се што боље схватили узроци животних појава целине и чланова. Јер, само разнолике животне средине, било инДивидуалног или колективног живота, које захтевају разнолике покрете и развијање органа који ће те покрете вршити, могу допринети ученицима изналажењу узрока природних појава, схватању њихових односа и извођењу закључака и закона природних. После сваког свршеног излета, треба наставник да среди и утврди резултате ученичких запажања. Поред проверавања колико су ученици схватили од посматранога, нарочито испитати како су, и да ли су правилно, схватили узроке запажених појава. Ово изналажење узрока појавама необично је важна ствар у настави природних наука. Увек тежити да сами ученици поправљају своје другове који нису све схватили онако како треба. Важније ствари деца ће у облику кратких и прецизних извода записивати у своје књижице, које им служе као подсетници. IV За исшоријску наставу народне школе, која садашњости пружа искуство прошлости, која даје највише примера идеалнога дружења, показујући како историјске личности остварују своје тежње и идеале; како по цену мука, патњи и страшних физичких болова, па и живота, не одустају од њихова остварења — излети имају такође своје непобитне важности. Душе наших предака, као и душе наших див-јунака палих у току страшних ратова, храњене успоменама славне и херојске прошлости, могоше дати онако силне и чврсте карактере, који за остварење народних идеала жртвоваше све, па и живот, показавши потомству како се служи отаџбини и гине за слободу, славу и величину српског имена. Дакле, познавање прошлости је од врло велике важности за садашњост. А да би се што правилније схватио какав историјски догађај или епоха из народне прошлости, морају се посматрати многи, и ако порушени споменици из тога доба. Премда порушени споменици, као и сачувани, не могу бити очигледно средство за сам догађај, или једну епоху, ипак могу допринети да се њиховим посматрањем створи јаснија слика о самом догађају или времену из кога су. Посматрајући рушевине старих замака, цркава и других историјских споменика из једног времена, једне епохе српске прошлости, деца