Prosvetni glasnik

0 развијању теоријског интереса

111

мена вратимо у њу, онда она има интереса за нас, и ако нам је раније била досадна. У тим случајевима, ироменама смо стекли нове представе, нова искуства, сазнали нове чињенице и односе, те нам ствари, личности и догађаји изгледају друкчији, интересантни. Уношење промена у живот је принцип развијања свести и интереса, јер „свести нема без множине елемената, она зависи од односа који постоје међу њима, тако да, у колико више расте број тих елемената, у толико она постаје живља, јаснија, интенсивнија"'). Тако, у области уметности, са растењем интенситета и обимности свесног живота, расту и потребе за новим, оригиналним, оним што је карактеристично у животу. Досада, која наступа услед сталног понављања једних истих перцепција, емоција и радњи, отклања се тражењем и стварањем новог, и то на тај начин што се променљивим унутрашњим и спољним покретима дају увек нове форме. У лирској поезији, нпр,, тежи се за новим фигурама, новим реченичним обртима, новим ритмовима, итд., и често се, у бујном полету свесних снага и реакција на постојеће навике. иде до најсмелијих одступања од поетских конвенционалности. У настави, да би се изазвао и одржао интерес за једно градиво, оно се излаже у разним облицима, доводи у везу са новим материалом; тиме се не само утврђују, но и проширују знања, настава бива стваралачка, нарочито настава филозофских дисциплина. Тај принцип промене треба спроводити не само у университетској, већ и средњошколској настави, поглавито у вишим разредима. Несспорно је да се код ученика теоријски интерес може пробудити и појачати само оном теоријском наставом која није укалупљена, механизирана, која се по форми стално мења тиме што се допуњује радном наставом. Узрок недостатка научног интересовања код већине ученика који су свршили средњу школу и који су се или*одали извесном позиву или прешли на университет, лежи несумњиво у претрпаности наставних програма који не дају ученику довољно слободног времена за читање неопходних књижевних дела, за експеримеитисање, скупљање разних збирки, размишљање; иада мало ученика који могу и да уче редовно школске лекције, и да у исто време живље раде у ђачким дружинама, чија сврха треба да буде неговање књижевног укуса и развијање научних интереса. Па и механичка природа средњешколске наставе је један од главних узрока оскудице у интересовању за науке код ученика: наше школе за опште, као и многе за стручно образовање, на пример учитељске, више угушују но што развијају индивидуалности. Можемо рећи са Клапаредом да наши школски заводи „чине један систем у коме је расипање снага и времена заиста страшно" 2 ). Поред тога, није беспрекоран ни ква-

А ) N. \Уа11оп, сопзаепсе рЛ 1а ие зиђсопзсЈеМе, Јоигпа1 Ле Рзусћо1о§1е, XVII, 2. -) С1арагес1е, Рзусћо1о^1е Ле 1'еп/ап1, 1916, с. 182.