Prosvetni glasnik
4
Просветни Гласник
свесии. Слава Криловљева расте од тога времена нагло, и симпатије га сретају са свих страна. Године 1812 постаје библиотекар Императорске јавне Библиотеке. То је време велике отачаствене војне. Наполеон, Кутузов, разне друге личности и моменти из рата инспиришу баснописца у неколико махова. Да бисмо часом прекинули сухо излагање биографије, навешћемо овде једну од басана које је инспирисао моменат из француско-руске војне 1812. Тадашњи руски адмирал Чичагов, и ако му се говорило да то не чини, преузео је једном приликом да командује одредом сувоземне војске, и претрпео пораз. Не само да му је промакао Наполеон, него је изгубио и велики део коморе. Басна о томе догађају носи наслов Шшука и мачак, Зубатој штуки пало на ум Да се лати мачкова заната. Ко ће знаги: можда ју је демон зависти дочепао, Можда јој је, просто, рибља трпеза додијала, Тек, решила се и замолила мачка Да је собом поведе кад пође у хамбар Мишеве да лови. — Ј:1, али разумеш ли се ти, пријо, у том по:лу? Говори штуки мачор. — Бојим се, осрамотићеш се: Пе каже се бадава да свако Дело правог мајстора чека. — Остави се разговора, прико! Чудна чуда, мишеви! Ловили смо ми и покрупнију рибу! — Лепо! Пођимо дакле, и у име Божје! Отишли, ухватили заседу, Мачку никад боље: Најео се уздуж и попреко. Па се онда, однекуд, Сетио и прије. Кад тамо, штука, једва жива, лежи, зева, И репа скоро више нема... У самој згради Библиотеке додељен је био Крилову и стан, а по заповести цара Александра 1 примао је, сем плате, још и пенсију. Од тога доба почиње за Крилова, или боље рећи почиње Крилов сам један потпуно тих, безбрижан и небрижан, монотон, тако рећи непомичан живот. Пуних тридесет година Крилов ж.је остављао ни тај положај, ни тај стан. Годио му је, очевидно, такав живот. Сем на дужност, и на ручак у енглески клуб - - где би, обедовавши, поигравши се каткад карата, свакодневно и одремао свој део г— једва да је куда и коме свраћао, и ни за шта се на свету, ни као образован човек, ни као гениалан писац, није интересовао. „Од досаде", како је негде забележено, писао је с времена на време басне, и читао, не силазећи с дивана, сатима, понекад читав дан. Угојен, тежак, лењ, водио је један живот који је тешко разумети. Ако се метне на страну то да је на дужности био врло тачан, толико да је чак и друге заме-