Prosvetni glasnik

Шпенглерова „Пропаст Запада"

87

доцније придружиле друге државе. Ту латентну тежњу изнео је Науман јасније, сугестивније, „песничкије" од многих других. Тако је његова Централна Европа постала једна од најчитанијих књига за време рата: она је, својим обликом, најбоље погодила колективну жељу. Рат се свршио. У место победе, Немачка је доживела слом. Нада у Вилсона била је само нада. После војног слома, долази еко^омски, па политички. Зграда која је изгледала тако чврста, почиње да прска. Енглеска и Француска су победнице. Победнице ? Зар њихова победа није Пирова ? Зар је њихова болест мање смртна од ране коју је задобила Немачка ? Знаци старости показивали су се још и пре рата. Руси су говорили о трулој Европи. И они сад заиста стварају нешто што, у том обиму, историја још није видела. Да немају они право са својом оценом Европе? Биће да рат није само слом Немачке. Биће да је он само спољни израз једног много дубљег процеса који се већ поодавно врши: распадање читаве једне културе, европске, западне културе. И Шпенглер пише Пропаст Запада. 'Го није ништа ново. Колико је њих пре њега тврдило то исто! Али Шпенгл^р неће само да тврди. Он хоће да покаже неминовност целог тог процеса. Он неће само да слути, он хоће да пророкује. Тај гест је чисто његов и даје му, већ унапред, извесну величину: издваја га од обичних фраза о пропасти Запада које су временом постале доста баналне. И још нешто. Шпенглер нити се радује, нити жалости кад то тврди. Зашто жалити ? Свака култура је као организам: роди се, живи и умире. Жалости нема места, јер стојимо пред природним процесом. Зато је, вели он, бесмислено говорити о култури. Она није једна. Има разних култура, које једна другу замењују. Шпенглер учи у односу према историји оно што Ајнштајн учи у односу према природи: релативитет. Тако Науман, Ајнштајн и Шпенглер чине, — задржавајући, разуме се, сваку размеру — извесну целину. 2. Прва свеска била је написана кад је букнуо рат. (Наслов је био одређен још 1912 г., вели Шпенглер.) Затим је поправљана. Године 1917 дата је у шгампу. Друга свеска изашла је преклане. У међувремену дигла се читава бура: за и против. Манфред Шретер скупља све критике, резимише их. Он је с почетка био одлучан противник Шпенглеров. Али му овај, и поред тога, са дивном широкогрудости, поверава горњи задатак. И Шретер постаје, како вели Хелмолт, од Савла Павле и издаје „критику Шпенглерових критичара" под насловом Борба око Шпенглера, која је изашла претпрошле године. — ВегИпег ТадеМаИ ствара јелну врсту анкете поводом Шпен-