Prosvetni glasnik

112

Просветни Гласнмк

је развијати и неговати, као највиши принцип. Васпитани у тој солидарности у раду, ви ћете тим самим бити и најдрагоценији радници и на свима другим поприштима јавног живота. Дужности које вас очекују у друштву, као јавне раднике, велике су и многобројне. Није лак ни пут који вас кроз ову школу води к тим дужностима, и, због тога, ја нисам могао да избегнем неку опширност посвећујући вас у ваш предстојећи рад и у ваше будуће дужности. Но и овим ја нисам исцрпао све изобиље материала и морам да се дотакнем још само једне стране вашег будуђег јавног рада, који ће без сумње привући пажњу вас свију, а многи од вас посветиће се целим својим бићем раду на том пољу. Ја мислим на политику. Нема сумње да се не треба отказивати од рада и на томе пољу. За вас, будуће инжењере, биКе не само ваше право, него и ваша дужност да довољно пажње поклоните и тој области друштвене делатности. Јер, зацело, нико не може бити позванији да узме удела у свима гранама јавног живота, него што је то инжењер. Свестан те моћи коју му даје његово знање и стваралачко умење, и тог великог и непосредног уплива који има све његово делање на културни напредак друштва, инжењер је дужан да узме непосредног и широког удела у решавању свих питања државне и комуналне политике. Али, далеко од тога да ма колико утичем на правац вашег политичког опредељења, ја мислим да ћу одговорити својој дужности ако вас, као ваш старији друг, пријатељ и учитељ, упозорим на то да политичке идеје и теорије имају врло релативну вредност, а често представљају низ заблуда које, на жалост, бивају врло често од кобних последица за животне интересе држава и народа. То ви знате и сами, али, упозоравајући вас на ту познату истину, ја бих желео да не заборављате да у заблуди можемо бити и ми сами, а не само наши политички противници. Одсуство самокритике јесте, на жалост, прво и највидније обележје сваке партијске политике. У колико је то одсуство самокритике недостојно за мале, непросвећене људе, у толико је још више за осуду код људи који би требали да се у овој високој школи заразе методом научног расуђивања, у који, као што смо рекли, у првом реду долази критички однос према својим сопственим веровањима и убеђењима. Даље, ваља вашу пажњу обратиги на то да се смисао и значај политике неправилно оцењује. Ми, очевидно, морамо признати да земље и народи не живе од политике, него од тога шго земљоделац оре, сеје и жање, што ковач кује, зидар зида, учитељ учи децу, а професор ђаке и студенте. Ова мисао јасно је изражена овим речима Свифта, које је једном приликом изнео и наш уважени ректор, професор Га-