Prosvetni glasnik

150

Просветни Гласник

Тако ми од конгреса у Прагу очекујемо врло повољне резултате по развитак словенске Географије и Етнографије. Он може значити и почетак нове фазе у историји ових наука. Нама се чини да би конгрес, и ако први ове врсте, постигао већи успех кад би се узеле у обзир напомене које ћемо овде наговестити. Ми сматрамо да би на конгресу у Прагу највише предавача требало да даду Чехословаци и у највише предавања да се говори о чехословачкој земљи и народу. Стручњаке који долазе са стране треба обавестити о најглавнијим географским и етнографским особинама Чехословачке, и та обавештења допунити приређивањем екскурсија у карактеристичне области Чехословачке. Сви ће гости имати природан интерес да што боље упознају Чехословачку, и желеће да ову ванредно повољну прилику, под вођством својих чешких колега, у том циљу што више искористе. Разуме се да ће се идући словенски конгреси држати, сваки пут, у другој словенској земљи, и за сваки такав случај имаће домаћи стручњаци да представе гостима своју земљу и свој народ у што већем броју предавања и екскурсија. Али сем ових чисто својих, ужихобласних питања, имају словенски географи и етнографи и заједничких, ширих обласних питања. У Географији такве додирне тачке нарочито лако могу изнаћи Чеси, Пољаци и Руси. Јужни Словени, териториално одвојени од осталих словенских народа, у овом случају не улазе у комбинацију. Али су Јужни Словени, и ако су се одвојили од осталог словенског света, и дошли у друкчију географску средину, у додир са другим народима и другим културама, задржали ипак своје основне особине, које су им заједничке с особинама осталих Словена. Тако у главним етнографским питањима сви словенски стручњаци могу имати доста додирних тачака за заједнички рад. Најзад, сваки научни радник, радећи у својој ужој области, помишља и на опште научне резултате и опште научне методе. У толико се више има ово очекивати од словенских радника, који су у могућности (нарочито кад се узме у обзир Русија) да испитују огромне, географски врло значајне земље, и многољудне, етнографски врло свеже народе. Тако држимо да ће конгреси словенских географа и етнографа постићи пунији успех ако буду усредсредили своју пажњу на ове три групе питања. На првом месту треба расправљати о питањима оне земље у којој се конгрес држи. На другом месту треба изнаћи и неговати питања из Географије словенских земаља и Етнографије словенских народа, а на трећем месту треба утицати на опште научне резултате и опште научне методе, полазећи увек од словенских проматрања. Д-Р БОРИВОЈЕ Ж. МИЛОЈЕВИЋ в. професор Географије на Университету у Београду