Prosvetni glasnik

ш

Просветни Гласник

порцију у којој су се налазила средства француске моћи (број становништва, материална култура, војска и ратна техника, уједињеност власти) према средствима и организацији несложних талијанских држава. Што се та експансија није окренула против Немачке, као у доцнијим периодима, лепо се може закључити из Фуетерова описа добре дефансивне спреме Немачке, због које се влада царства није требала бојати самосталног напада иностранства (с. 131). За тумачење француских тежња за Италијом могао је Фуетер применити начело 1оси5 ттот гезЈб^епНае, по којем је тумачио и агресивност коју је управљала Турска не против држава с којима је највише имала повода за сукоб (Млеци), него против оних које су јој могле супротставити најмањи отпор (с 189). Начело таквог механичког тумачења и за отварање талијанског проблема, којим започиње период обрађен у Фуетеровој књизи и који је за Фуетера централни проблем тога периода, одговарало би свакако више и стварности и методу Фуетерову. Много се оправданија замерка може учинити Фуетеру, — ту замерку му чини и споменути критичар Србик, — што је посве испустио из вида реформни верски покрет. И у историји држава коју пише Фуетер^ могло се дати неко место том покрету, који је био у тесној вези са развитком териториалних сила у Немачкој, с ојачањем партикуларизма, и не мало утицао на држање хабзбуршке куће у питању борбе за Италију, око којега се питања групишу остали проблеми, већ према том како која држава заузима становиште према том проблему. Такође је обраћена слаба пажња Источном Питању. Фуетер истиче да су у плановима турске владе овога периода — а то је доба Бајазита II (1481-1512), Селима I (1512—1520) и Сулејмана II Величанственог (1520—1566) — сукоби са европским хришћанским државама далеко заостајали по важности за великим плановима освојења муслиманских подручја Азије и Африке и борбе против јеретичких Персијанаца, која је борба међу Турцима била популарнија од борбе против хришћана (с. 189). Допустимо да је то тачно са турског становишта, ипак историја европских држава тога периода, и по својем тадашњем значењу и по каснијим последицама, има с европског становишта јаких веза са историјом Турске. Ова се није смела онолико игнорирати у одељку који говори о променама у европском систему држава овога периода. Ограничујући систем европских држава само на оне које су непосредно или посредно утицале на решавање талијанског проблема као централног интернационалног проблема, Фуетер оставља по страни периферичне европске државе. И Португалија тешко да му се могла више убрајати у европски систем држава (с. 35, 247); и колониални финансијски извори Шпаније нису узети у обзир. Али Фуетер и сам истиче да је посвећивао пажњу историји појединих држава само у