Prosvetni glasnik

186

Просветни Гласник

Овако неинтенсиван рад на сргдњошколској географији не стоји, међутим, у сагласности са наглим развитком географске науке. Географија је данас у пуном току свога изванредног развитка, а за последњих 5—6 деценија она је учинила значајне напретке. За ово релативно кратко време она се управо преобразила: од дескриптивне науке она је прешла потпуно у таГор генетских наука. Поред тога, она све више постаје и географија човека, наука која проучава узајамне везе између природе и човека, и утицаје које врши природна — географска — средина на формацију, осећања и деловања људског друштва. При томе је она зашла и у круг других природних, па чак и социалних наука, тако даједанас тешко јасно одвојити њен делокруг од делокруга наука са којима је дошла у тесан контакт. Па и ако је, дакле, географска наука учинила за релативно кратко време сјајан прогрес и извојевала данас себи завидно место међу осталим природним наукзма, ипак се у нашој средњој школи нису, за последње две деценије, у одговарајућој сразмери осетиле све благодети тога напретка, и ако је баш средња школа од увек била најпогодније поље за ширење и популаризовање научних тековина. Наставном плану географије т^к је у новије доба обраћена нешто већа пажња, а васпитни значај географије није, изгледа, код нас процењен онако како то заслужује, ма да су још стари педагози (Коменски, Песталоци и др.) указивали на њега. После уџбеника Г. Т. Радивојевића, географски уџбеници се ретко јављају, или се не јављају такви који држе карар са новим напретцима у географији. Па и у то мало нових географских уџбеника налази се редовно на извесне мане: у једнима је излагање неметодско и не одговара увек моћи капирања ученика према њиховом добу; из других пак ученик може схватити једино да је географија наука која има за задатак да га научи што већем броју имена географских објеката. Материал изложен у њима деца не могу врло често да савладају, и географија је за њих с тога досадан, хладан предмет за који се нико, или ретко ко, интересује (што јасно потврђује и стално мален број слушалаца географије на Университету, и поред наставника који је научник светског гласа). Уџбеници Г. Милојевића чине једну новину у овом погледу. Већ на први поглед човек може запазити да су они плод обилног искуства доброг наставника који је не само темељно познавао свој предмет, него га умео и предавати на подесан начин (не губећи везу са модерним педагошким начелима). Деца из њих неће схватити да је географија хладан и сувопаран предмет, већ наука која описује земљу обасјану сунцем, земљу која обилује ванредним лепотама, а покривена је разноврсном вегетацијом и настањена разним животињама, и на чијој се површини одигравају разне појаве и делују силе које израђују лице