Prosvetni glasnik

Б е л е ш к е

191

тизованом учењу, знање се сада стиче, појмови стварају, способности развијају само помоћу руке која ради и чула која испитују. Поред тога, јавила се потреба систематског израђивања говорномисленог доживљаја. У новој школи је средишна тачка наставе неговање матерњег језика, како у погледу здравог образовања гласова на основу вежбања из дисања и „говора напред" (Уогпезргесћеп), тако и у погледу лакоће изражавања и снаге облика. Вежбања у говору била би други стуб модерне наставе. Тако исто, искуство је показало да врло важан васпитни утицај у погледу формирања индивидуалних способности имају телесна вежбања у различитом виду: као гимнастика, игра, спорт, ритмичка гимнастика. Телесна вежбања, дакле, чине трећи стуб савремепог васпитања. Ове три ствари имају општи и одсудни значај у васпитању, јер пооштравају мЛ опажања, јасност схватања, концентришу мисли, дају личну сигурност и одлучност. Као допуна формирању индивидуалних способности, њиховом хармоничном развијању, самоваспитању и дисциплиновању може донекле да послужи и музичко васпитање. Ове педагошке тежње освајају постепено и Университет. У Пруској се све више увиђа да није довољно неговати само научну страну университетске наставе, већ да је потребно поклонити исто толико пажње и васпитној страни, као што је то случај на енглеским колеџима. С тога се сада захтева да се снажењем тела, неговањем живог матерњег језика, изоштравањем чула, како конкретним, тако и вишим духовним — моралним, социалним и националним — вредностима, университетска настава подеси у смчслу активног израђивања духовне и телесне структуре појединца. По најновијим реформама, у наставни план Берлинског Университета јводи се гимнастика и разна телесна вежбања. Из ових разлога, на новом пруском университету врло важну улогу имали би лектори. Што се тиче университетског тела и самоуправе, јавља се тежња да се они упросте и-демократизују. Упрошћавање би било у томе што би се седам категорија университетских наставника свело на четири: редовне и ванредне професоре, хонорарне и приватне доценте. Лектори и асистенти остају даље, али не припадају више овом телу. Демокрагизовање значило би проширивање круга оних који узимају учешКа у университетској самоуправи. Поред Ужег Факултета и Малог Сената, у које ће од сада моћи да улазе и вапредни професори и приватни доценти, установиће се Проширени Факултет и Велики Сенат. Првоме ће припадати сви чланови университетског тела, другоме застунници који нису у Ужем Факултету и Малом Сенату; број ових последњих не треба да пређе половину броја редовних професора. Најзад, заступници студената и доцената образоваће, према потреби, један или више одбора (АгћеНз^ететбсћаЛеп), где ће се заједнички саветовати и договарати о распореду часова и другим питањима која се тичу нарочито сIудената. Према изјави државног секретара Г. Бекера, својим новим университетским уредбама Пруска сада предњачи другим немачким покрајинама. љубица с. јанковић