Prosvetni glasnik

Испитивање интелигенције по методи Вте1:-5нпоп

227

Ако дете застане, не питати га: „знаш ли ?" Јер ако дете примети да ми ништа немамо против његовог незнања, можда ће нам понављати стално да не зна, срећно да смо га оставили на миру. 8. Питање је којим ћемо тестовима почети испитивати децу. Није увек најзгодније почети оним тестовима који одговарају дечјим годинама, нарочито код слабе деце. Да бисмо се брзо ориентисали о интелектуалном нивоу деце, Б. С. препоручују да у почетку свако дете питамо како се зове. Деца од три године треба да знају своје презиме. Ако старија деца то не знају, значи да врло вероватно имамо посла с јако дефектном интелигенцијом. Код нормалне деце најбоље ћемо се ориентисати ако испитивање почнемо посматрањем слика, па посматрамо да ли набрајају, описују или тумаче. Сликама је добро почети већ и зато што оне јако интересују децу. И понављање цифара може се згодно употребити за приближно оцењивање интелектуалног нивоа. У том случају и код старије деце почети с мањим бројем цифара, нпр. са три, па тај број постепено повећавати. После ових првих покушаја радити са тестовима за које претпостављамо да приближно одговарају интелектуалном нивоу. Није добро почињати одвећ лаким питањима, јер дете неће испитивање озбиљно схватити, те неће уложити довољно пажње и труда. Али је још горе почети одвећ тешким питањима, јер ће дете брзо изгубити самопоуздање и вољу за рад. 9. Не задовољити се тиме да дечје одговоре обележавамо само знаком -{- (решен тест) или — (нерешен тест). Увек водити за свако дете исцртан протокол, где ће се уводити његови одговори од речи до речи. Само овакви исцрпни протоколи даће нам прилике да се ближе упознамо са разним особинама дечје интелигенције. Ако се цифрама и може донекле изразити степен интелигенције, оне нас ни у ком случају не могу увести у царство дечјихмисли, жеља, игд. Исцрпни протоколи могу на против дати драгоцен материал за испитивање индивидуалних особина и ближу анализу дечје интелигенције. Само ће у овом случају експерименти имати стварне психолошке вредности. Ш. МЕГОДЕ ИЗРАЧУНАВАЊА Б. С.-ове скале II и III су срачунате, као што је то наглашено у првом делу, на одређивање нормалне интелигенције код деце од 3—13, односно 15 година. Оне нам дозвољавају да одредимо две ствари: прво, да ли интелигенција неког детета одговара његовим годинама, и друго, да цифрама изразимо за колико је неко дете измакло или заостало од деце нормалне интелигенције. Кад испитамо које тестове неко дете може да реши, онда можемо лако одредити његов интелектуални ниво („шеп1:а1 а§е", ЈШеШ^епгаНег"). Ту су три случаја могућа: или интелектуални ниво 1 детета одговара његовим годинама, 15*