Prosvetni glasnik

252

Просветни Гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАВИ Једна књига о психолошји детета 1 ) Психологија детета, као и психологија животиња, и гтсихологија примитиваца, врло је тешка област за испитивања. Проучавања психизма у његовом првом развоју су ванредно тешка; за психологију животиња тешкоћа је јасна и састоји се у простој чињеници немогућности сазнавања како бива психички живот у јединкама сасвим друге врсте; за психологију примитиваца тешкоћа лежи у немању градива за испитивање, јер примитивци су ишчезли, а оно што се данас још може сматрати ка примитивац далеко је од правог психичког стања изумрлих примитиваца; за психологију детета тешкоћа изгледа смањена само зато што смо ми сви, развијени и зрели психизми, били деца, али остаје стварна тешкоћа у томе што је лично сећање на рано психичко доба врло слабог интенситета. Психички живот животиња је потпуно стран свет за нас; из сећања човечанства су ишчезли елементи некадањег душевног живота примитивних људи; а и психички живот деце је стварно за нас књига са седам печата. На који би се начин хтело да ми уђемо уосећања, осећаје, душевне покрете, и, чак, и мисли појединих животиња? Слично вреди и за психизам примитиваца који су изумрли; а за примитивце садашњости вели један од најбољих познавалаца да су само „осиротели преостаци старијих генерација". Нешто, само нешто мало боље изгледа познавање душевног живота у детета; али су начелне тешкоће исте, јер је улаз у дечју душу исто тако тежак као и у душу животиње и у душу ишчезлог примитивног човека, и ако је наша душа била и душа детета. Мали Нозиер Анатола Франса се тужи како није смео да говори о многим својим идејама, јер га старији не би могли разумети, и јер они тако тешко схватају шта деца хоће и мисле. Он има право: наш свет и њихов свет се много и дубоко разликују. Исго је тако и код животиња; оне би се, још већим правом, могле потужити да их ми не разумемо; њихов душевни живот је опет један свет за себе, и њихови психизми су изграђени из других елемената. А можемо ли ми са пуним разумевањем ући у душе прастарих пећинских становника или оних који су становали над језером и водама у кућама на кољу? Можемо ли се ми кретати са поузданошћу по душевним животима врло примитивних људи, кад се са толико много невештине и тешкоће крећемо и ориентишемо и по историјским епохама које су нам много ближе, и кад нам је човек античког доба и рененсанса и револуције психички још увек и доста стран, да и не говоримо о човеку бивше Кине или Индије, — осим ако

1) Тгасу-5*ЈтрИ : Психологија дешињсшва. Превео Јован С. Јовановић.