Prosvetni glasnik

26*

Дечја чула

403

млека, добро млеко од рђавог, слатку воду од млека, итд. Вероватно је да при овом осећању укуса узима учешћа не само језик, већ и непце и слузокожа образа. Од друге године дете показује много финију способност за разликовање јела по укусу. У доба кад ступа у школу његов је укус развијен исто тако као и код човека. Ваља најзад напоменути да осећаји укуса не представљају никакав апсолутан и непроменљив феномен. И код деце као и код људи осећаји укуса зависе од промена које су скопчане за телесно или душевно стање. У извесним болестима, на пример, и пријатне материје постају неукусне. Слатко после горкога постаје слађе. Тако исто, у стању сугестије пријатан укус од вина може намах да се претвори у непријатан укус од петролеума, ако је то воља хипнотизера. Што се тиче укуса код ненормалне деце, он одступа од укуса код здраве и нормалне деце. Блесава деца често немају осећаје укуса, не разликују стање ситости од стања глади, и у уста трпају и материје које су шкодљиве и несварљиве. 3. Педагогика. — Орган за укус скривен је у усној дупљи, и тако скривеном не прети му никаква опасност од спољних повреда. Сама природа га довољно протежира од штетних утицаја. Само у изузетним случајевима, као што је, на пример, епилепсија, њему покаткад може загрозити опасност да буде повређен: да се та опасност избегне, епилептичном болеснику се, у наступу кризе, метне међу зубе какав мек предмет да би се спречило осакаћивање језика. У неким болестима опет језик претрпи извесне промене, које лекару служе као симптом за диагнозу болести. Кад је реч о органу укуса са педагошког гледишта, васпитач треба да скрене дечју пажњу на извесне ружне и штетне навике које стоје у вези с тим органом. Такве су навике: лизање гуме и писаљке при писању, лизање прстију при јелу или при превртању листова какве књиге, лакомо кушање непознатих или нечистих материја, врскање у изговарању гласа р, итд. Кад већ школа није срећна да увек добије од куће децу без простачких и рђавих манира, онда нека учитељ покаже сам да је његова школа заиста васпитна школа. Улога чула укуса специално у настави није велика. Нагласили смо да је укус више слуга тела него слуга духа. Па ипак, и ово чуло има понекад вредности и за интелектуалан живот. Има предмета чије потпуно познавање није могућно без учешћа чула укуса. Настава природних наука, нарочито настава минералогије и хемије, пружа често прилике за ангажовање овога чула. Представа о појединим течностима и појединим супстанцама била би сасвим саката, кад не бисмо могли добити осећај њихова укуса. У настави, истина, највише учествују очи и уши, али настава у којој би учествовала искључиво та чула, била