Prosvetni glasnik

404

Просветни Гласник

би непотпуна настава. Извесни пак позиви, као што су куварски, винарски, апотекарски, захтевају чак јаче развиће и већу финоћу укуса. Но народна школа, која није професионална већ васпитна, о томе, разуме се, не мора водити рачуна. 4. Медицина. — И чуло укуса може да буде изложено утицају лакше или теже болести. Тако, испод језика може да се формира мек тумор, који порасте толико да запречи уснену дупљу и омета изговарање. Ако је тај тумор састављен од цисте, онда се лечење састоји у уништавању цисте помоћу операције, а ако је постао услед нагомилавања пљувачке у екскреторном каналу пљувачне жлезде, онда треба успоставити правилан ток пљувачке механичким путем. Понекад језик и уста нападне, како се мисли, један паразит, звани оЈсПшп аИлсапз, чије се присуство манифестује у беличастим тачкама које покривају површину језика и унутрашњост уста. Болест се понекад распростре на желудац и изазове повраћање и диареју, а у другим случајевима може отежати једење и пијење. Најзад, језик и уста могу још теже оболети од запаљења. Језик постане осетљив, жватање хране отежано, десни се разголите, орган за укус загноји, а задах из уста постаје непријатан. У таквим случајевима помоћ стручног лекара специалисте је неизбежна. IV. ЧУЛО МИРИСА 1. Значај. — Нос је стражар који чува органе за дисање, а преко њих и цео организам. Он нас обавештава о гасовима који су непријатни и шкодљиви за наше тело. Ми се без размишљања удаљавамо са места на коме се распростире непријатан задах. За извесне мирисаве материје, као што су мошус, дуван, јодоформ, карбол и друге, олфактивно чуло је веома осетљиво. Осетљивост његова може да се мери са осетљивошћу најфинијих хемијских апарата. Па ипак, служба овог плућног стражара није сасвим сигурна. Спузокожа у носу, у којој се гранају завршеци олфактивног нерва, врло брзо се адаптира на мирис који на њу дејствује, тако да после кратког времена човек постане индиферентан према мирису који је пре неколико тренутака чинио на њега изразит ефекат. Кад уђе, на пример, у непроветрену учионицу, учитељ врло добро осећа сву непријатност ваздуха којим је учионица испуњена, али ускоро по том он се прилагоди новој средини и нос престане да га опомиње на штетност ваздуха. У толико више треба послушати глас прве опомене чула мириса. Као што се види, чуло мириса, као и чуло укуса, има вредности за телесну страну човекова живота несразмерно више него за његову духовну страну. Отуда се оба ова чула зову још друкчије и „практична чула" насупрот виду и слуху, који — зато што служе сазнању више него осећању — могу се назвати „теоријска чула".