Prosvetni glasnik

Директна метода и њена примена

427

сада, и да учинимо да се схвати замах нових програма: ствар је у томе да с$ мртва знања трансформишу у живу праксу, да се знати замени са моћи. ПОЧЕТЦИ НАСТАВЕ, — УЧИТИ ГОВОРИТИ Ако хоћемо да то постигнемо, онда треба да усредсредимо све наше напоре на почетак наставе. Треба још од прве године, од првога часа, да се језик представи детету у његовом живом облику, у говорном језику. Говорити, читати, писати, то је ред којим морамо ићи. То је, у осталом, природни и логички ред. Читати је лакше него писати; говорити је — супротно једној општој заблуди - лакше него читати. Да би се говорило — тиме хоћу рећи да би се изразиле своје потребе и утисци најнепосредније, да би се изразило оно што је својствено у домену уобичајене конверсације, — да би се говорило, потребан је веома скучен речник. Обичан радник, после неколико недеља проведених у некој сграној земљи, већ говори језиком те земље. Ах, тај говор је веома ограничен, али ипак је говор. Нама су се много подсмевали говорећи да ми од сада хоћемо да предајемо тај језик којим говоре служавке или келнери немачки или енглески. Не, далеко од тога да буде круна, он ће бити основа и почетак; циљ наставе у прво време, он ће после постати средство, и богатећи се и усавршујући се сам собом, он ће нарочито допринети да се даде свему ономе што ми предајемо онај карактер живота чије се одсуство до сада и сувише осећало. НАВИКЕ И СПОСОБНОСТИ КОЈЕ ТРЕБА ДАТИ ДЕТЕТУ Истину да кажемо, још од самога почетка, говорити није прави циљ коме ми тежимо да доспемо; циљ је у томе да се дете одмах пренесе у једну врсту вештачке атмосфере и као у страну земљу; циљ је, у вежбању да говори, дати му способности и навике, способности да тачно схвати изговорене гласове и способност да и оно само коректно и без напора изговори те гласове, навику да одмах и директно схвати смисао речи и реченица тако изговорених, и навику да своје мисли изрази директно на страном језику, без помагања, или још боље рећи, без сметње превођењем. Једном речи, детету треба дати пре васпитање него ли наставу у правом смислу речено. На овоме питању бих много инсистирао. Заиста, изгледа да неки професори нису добро разумели опсег реформе која им се тражи да је учине у њиховим методама. Ми хоћемо да доцније ученик не буде као и матурант о коме сам мало час говорио, и у тој намери ми хоћемо да му се још од првога часа да оно што онај није имао, а то је: способност да се служи језиком. И поставивши се само на ту тачку гледишта, учиниће се плодна употреба метода који им препоручујемо.