Prosvetni glasnik

428

Просветни Гласник

Да ли је, или није, директни метод најбољи и најсигурнији за изучавање страног језика? За тренутак, питање није у томе: оно што је неоспорно, то је да је само он кадар учинити да дете стече способност да директно разуме језик, писан или изговорен. И увек у тој истој мисли ја молим моје колеге да потпуно изоставе, још од самог почетка, нарочито у почетку, посредовање матерњег језика; то је могуће, то је лако; треба само покушати, и ускоро ће човек бити зачуђен резултатима које ће добити. И 3 Г О В О Р Дакле, треба одмах разговарати са ученицима, или тачније, говорити им одмах. Они ће разумети врло добро; из почетка ће одговарати једносложним речима, затим самим питањима, која ће склопити као афирмативна, најзад ће доцније давати природне и спонтане одговоре. Предмет за тај разговор који ће бити на часу, биће сам језик, речи са њиховим логичним обликом, који је граматичка корекција, и њихов материални облик — изговор. Учење изговарања веома је лако. Јавиће се брзи резултати, под условом да се од детета просто истражује да понавља гласове које је изговорио учитељ, а да се никад од њега не тражи да изговара групу написаних слова. Неће се спотаћи ни о какву озбиљну сметњу. Французи, као и Словени, немајући готово музикалног акцента у своме језику, постижу да изговарају стране језике са великом лакоћом и великом чистотом. Без сумње, они осећају известан напор при изговору неких гласова, али ће се лако савладати и та тешкоћа, ако се не заборави да је она физиолошка. Међу страним гласовима, заиста, има таквих, као што су грлени, који чине да употребимо извесне делове наших говорних органа којима се не служимо кад говоримо наш матерњи језик ; има и других, као што су енглески спиранти и дифтонзи, који истражују од наших органа положаје на које они нису навикнути. Не треба се нарочито обраћати на дечју интелигенцију; учење изговарања је више права гимнастика. Обраћам овде пажњу а доцније ћу се опет вратити на то, — на апсолутну потребу да се деца што чешће вежбају у механичком изговору. Неопходно је потребно да дете што чешће говори, не због тога да одговори на питања, нити да изрази своје мисли, већ просто да би што више артикулисало. Кад дете буде научило да тачно изговора гласове страног језика, још није постигнут резултат, и задатак професоров је далеко од тога да буде завршен. Ученик може да изговара. Али докле год његови органи не буду постали гипки дугим и честим вежбањима, требаће му за то још напора. И, ако га ви напустите самоме себи, он ће смањити или сасвим избећи тај напор, и најзад ће усвојити изопачен начин изговарања, неку врсту компромиса између француског и страног језика,