Prosvetni glasnik, 01. 06. 1924., str. 44

326

Просветни Гласник

зуме зато што је могао да говори. Није човек измудрео језик зато што је он социално биће. Има много животиња које су социална бића и које зато ипак немају језика (ако реч „језик" нећемо да употребимо у фигуративном, тј. нечистом смислу). Пре ће бити да је обратно: да је човек постао свестан своје социалне улоге захваљујући језику. Истина да ни ово последње не одговара потпуно спољним чињеницама. Јер да човек није живео у друштву, да, дакле, није имао потребе да се споразумева, јасно је да никад не би могао да дође до језика: располагао би само неартикулисаним гласовима. Ствар је у томе што наша мисао воли да се креће у антитезама, док антитеза у спољном свету нема. Кад се питамо шта је претходило чему: да ли језик потреби споразумевања или потреба споразумевања језику, ми грешимо у оба случаја, То је као кад би се питали шта је било пре: кокошка или јаје? Ми грешимо када језик и потребу споразумевања стављамо у међусобни каузални однос. Јер су и језик и потреба споразумевања само последице једне и исте латентне способности која је човеку дата: способности да говори, Да та способност човеку није урођена, никакве потребе не би биле у стању да у њему изазову језик. Зато још Хумболт 1 ) каже да језик, стварно, не може да се научи; њега човек може само да „пробуди" у души својој. Ту своју дату способност да говори, човек је употребио и употреблзава је у практичном циљу споразумевања. Начин тог споразумевања, међутим, у разним језицима различит је. Јер сваки језик има своју граматику, тј. своје специфичне законе. Ти закони нису оно исто што су закони у природним наукама. Код ових човек може да говори о законима у правом смислу те речи. Језички закон, међутим, има смисао примљеног обичаја. Али то не значи да човек о тим обичајима не мора да води рачуна. На против, он с језиком не може да поступа као са неутралним, безвољним средствима; да мора да се покори његовом закону, — ако, тј., неће да не буде нерузумљив. Отуда долази да разни језици условљавају различит начин изражавања, па, према томе, и различит начин мишљења. Нашу реченицу на пр.: „Узш књигу која је у црвеном завоју на столу у мојој соби", Кинез 2 ) ће превести: „Иди у моју собу, на столу, у црвеном завоју, књига, узми и донеси." Његова мисао, другим реј ) ШЛће]т уоп НитђоШ: Окег (11е УегзсМеАепћеИ (1ез тепзсћИсћеп Зргасћдапез ипА тгеп ЕтДизз аиј А1е ^е1з11^е ЕпШкИип^ Аез Мепсћеп^езМесМз у жеговим одабраним делима, издатиад од ТћеосЈог Каррз1ет-а, ВегНп, Вогп§гаћег, без године (вероватно 1917), сгр. 181. — Види и стр. 172, 197, 205. 2 ) Оеогцез ЗоиПе: Е$ш зиг 1а 1Шега1иге сћто1$е. Рапз, 1912, стр. 28.