Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

505

За оцену објективне или праве, унутарње вредности ове књиге, од потребе је да скренем пажњу на неке иначе познате опште погледе о високошколским уџбеницима. Ако оставимо на страну дословне и као такве деклариране преводе, уџбеници могу бити оригинални у два смисла. Уџбеник може бити оригинална књига не само по склопу, основној идеји водиљи и избору стварног и мисаоног материала, примера и слика из извора прве руке, него може бити нов и по чињеницама, доктринама, схватањима и самим илустрацијама. Такав је уџбеник зоологије био нпр. На*5сћек-ов, али су такви уџбеници у опште врло ретки и за почегничку потребу неподесни. Уџбеник по правилу не доноси још необјављени материал, него је оригиналан по распореду грађе (нова мисао водиља), по избору чињеница и теоријских схватања, и по избору слика. Уџбеник треба донекле да носи печат особености писца, који износи пред ђаке годинама у научној и наставној пракси стечено знање и сталожено искуство. Аутор мора из аутопсије да познаје и објекте и много, врло много оригиналне литературе, и да има о свему јасан суд. Књига мора бити хомогена, добро прорађена целина без противуречности, изглађена и дотерана. Компилација, удешена по другим уџбеницима, ма и брижно проведена, нема унутарње вредности, јер црпљење из малобројних извора друге, треће и четврте руке не можемо рачунати у оригиналан и стручно оправдан рад. На послетку, и компилација може бити мање или више вешта и честита, али се за такав посао не може рећи да се „пише", него само да се приређује. При просуђивању Ђорђевићеве књиге са гледишта оригиналности можемо се, на жалост, врло брзо одлучити куда да је бројимо. Не захтева се нарочита версираност у зоолошкој литератури, па да то сасвим тачно можемб определити. На први поглед, при првом листању, побуђује сваком почетнику познате успомене на најраширенији, .дакле најбољи елементарни уџбеник немачки Шсћагс1-а Нег1 :\У1 §-а, који је год. 1924 изашао у 14. издању. Но мало помнија анализа књиге показује да је поред тога што је највећи део узет из Хертвигова уџбеника, па у главном и распоред с неким само променама, Ђ. узимао и из малог броја других немачких елементарних уџбеника, и то: Воаз-ова, С1аи5-ова (сад С1аиб Огоћћеп-ова) и 5*есће-ова, па из низа чланака научно-популарне збирке: И1е КиИиг с1ег Ое§епи>аг{, IV део (наслове појединих чланака због штедње простора нећу износити; аутори су им: Н. Ро11, О. НегЧ\уј§, К. НеМег и др.). У мањој мери употребио је Ђ. и три француска уџбеника, и то понајвише, и ако само ограничено, Кету Регпег: Соигз петепГтге с1е 2,оо1о§1е (сад већ има 7 издања), затим Ес1топ<3 Регпег: ТгаИе с1е 7.оо1о§1е, I део, и на послетку, у најмањој мери (у посебном делу), V. Ое1а§е — Е. Негоиагс!: ТгаШ с1е 2оо1о§1е сопсгНе. Нећу да тврдим да Ђ. није приликом још и коју другу књигу консултовао, али хоћу да напоменем да ми се чини врло чудно што