Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

509

или мање непознате, као што су: „увала", „жећи", „пресличица" и др. Пошто су уџбеници намењени малим ученицима, који сами нису способни да исправљају штампарске грешке, то се треба постарати да се такве грешке онемогуће. Такве су: „чути" место „ћути" (стр. 41.), „5е5(:ош" м. „без^гош" (с. 18.), „знак узвика?" м. „знак узвика" (с. 18.), „сађе" м. „сиђе" (с. 32.), „у треће" м. „и треће" (с. 48.), „ћгазпо расЈа и угесј" м. „ђгазпо расЈа и угеси" (с. 72.), „примо" м. „Примио" (с. 78.), „У питним" м. „У упитним" (с. 11.), и др. Азбуке би могле бити мање цифрасте, јер би биле лакше за преписивање. На слици стране 73. недостају цифре за објашњење. Но ове грешке, и још некоје, њима сличне, нису тако замашне да би могле смањити вредност ових радова Г. Илића. И с тога их ми учитељима радо препоручујемо. „

Библиотека Маћедонија: Томо Смиљанић-Брадина: 1. На планини и друге приповетке из Македоније. 2. Стојна и друге приповетке из Македоније. — Скопље, 1924. Почетком ове године, нечујно и без рекламе, у Скопљу се појавила „Библиотека Маћедонија", са задатком да издаје приповетке, песме, романе, лепо опремљене збирке народних песама, приповедака, обичаја, историјска и географска истраживања, и све што се тиче наше класичне Македоније; и да на тај начин развије утрнуло књижевно интересовање у овој нашој лепој покрајини, некадашњој колевци наше државе и просвете, уведе је поново у опште југословенско књижевно коло, и створи боље културно-просветне прилике у овим крајевима, где се доскоро живело „на белом хлебу", и није знало шта треба пре чувати: душу, тело, или кућу, имање. Као прва и друга књига те библиотеке изашле су недавно две збирке приповедака под горњим називима, од Г. Т. Смиљанића, професора из Скопља, и зачетника овог лепог и племенитог подухвата. Обе збирке имају шеснаест краћих приповедака из Македоније, и чине једну целину: упознају нас са чистом и племенитом душом Македонаца, природном лепотом и богатством српске Македоније. С једне стране, у њима је изложен патриархални, идилски живот људи планинаца, сточара и овчара, и вечитих путника по туђини — печалбара; као и тежак живот под Турцима и непрекидне борбе са бугарском пропагандом; с друге стране, оцртан је нов живот, са буђењем националне свести у очекивању слободе, нов тип „нових људи", пробуђених и освешћених Македонаца, прегалаца, јунака, родољуба, челик-Срба. Речју, све ове приповетке прожете су свесном и дубоком љубављу према домовини и народу, и казују ону дирљиво постојану, неугасиву чежњу јужних крајева за животом у слободи и заједници „са мајком