Prosvetni glasnik

ОПШТИ ПЕДАГОШКИ СЕМИНАР

Идеја о потреби Општег Педагошког Семинара, у коме би сви студенти филозофског факултета добили претходну методолошку спрему за свој будући наставнички позив, није нова. На против, она је стара. Та је идеја потекла из искуства да педагошка пракса и педагошка теорија нису једно и исто, да је, другим речима, педагогија и вештина и наука. Није чудо што нас и искуство учи да педагог-теоретичар није и педагог-практичар, све док ово друго он не докаже. Чак шта више, свет је склон да верује да је педагог-теоретичар рђав педагог-практичар, и о томе круже масе анегдота у редовима просветних радника. Најзад, и то с правом, својим здравим инстинктом свет више цени педагога практичара, јер на крају крајева васпитање је један свесно и намерно изведени рад, а сваки рад је практичне природе, и тежиште му лежи пре у примени знања но у самом знању. Зато народ, не дирајући теоретичара, прећутно га прелази и тражи практичара. И за школу и за остали народ постаје педагогија на тај начин вештином, али таквом која тражи и потребну спрему и праксу. Пракса се опет стиче радом и вежбањем на делу. Сем тога, овај се семинар јавља и као потреба да се досадашњи начин стицања те педагошке вештине, а то је на раду у самој школи, сузбије, и то зато што је он и погрешан и штетан. До сада је, по школској традицији, млади наставник а дојучерашњи студент, ступио у школу само као спреман стручњак у своме предмету, доносећи собом све научне методе и сав научни речник. Са њима он је одмах, с пуно воље и наде у успех, почињао свој рад и снивао о сјајним резултатима. Али време је пролазило, ђаци су учили и пазили, па успех није стизао. Тада је наставник почео мислити како ће он деци да објасни то што је он на университету учио; почео је да проба час једно час друго, а час треће, док није лутајући, пробајући, грешећи, губећи своје и дечје време и снаге, најзад доспео до једне методе која му је по његову мишљењу дала жељени успех. Ако је наставник био културан човек и добар посматрач, то је и његова метода давала повољних резултата. У противном, посао је био јалов и празан. И једни и други просвејни гласник, 11 св., 1924. 41