Prosvetni glasnik

642

Просветни Гласник

су се наравно хвалили својим успехом и говорили да, и ако педагогију нису учили, они су ипак добри методичари и наставници, те зато они радо веле да педагогију не треба ни радити ни студирати. И јесу и нису у праву. Јер, и ако они нису студирали педагогију, и толико су у праву, — они су је ипак на своме раду у школи учили, и у толико нису у праву. Својим огледима и својим грешкама они су се постепено учили правилну раду, и тако постепено накнадили оно што нису добили претходно на Университету. Дакле, и ако другим путем, они су ипак стекли ту спрему и учили ту педагогију. Наравно да су код таквих наставника прве генерације ђака страдале, и биле жртве њихових лутања. Такав начин рада, и ако је често доносио успеха, има и својих погрешака, које се могу избећи и треба да се избегну. Неоправдано је ученике излагати огледима и покушајима новопосталих професора, нити је потребно да се тиме са сваким таквим наставником расипају и снага и време. На против, он већ треба да познаје основе свога рада и методе његове, а то се само може постићи претходном спремом. Из те потребе за претходном спремом и њене оправданости потекла је и идеја о потреби да се оснује при Университету један педагошки семинар који би био општи за све студенте, и који би имао у првоме реду за циљ њихову практичну спрему за наставнички рад. Инициативом Г. Павла Поповића, садашњег ректора, и неколицине угледних университетских професора, та је идеја сада и у дело приведена. Ових дана тај семинар је ушао у живот. За сваку групу предмета на филозофском факултету узет је од признатих гимназијских наставника по један стручњак и методичар у исти мах, и њихов избор је потписао факултетски Савет. Њихов је задатак да из својих предмета одаберу теме које се педагошки дају угледно обрадити с обзиром на сва методолошка правила, и тако обрађена угледна предавања ти ће наставници, сада чланови Општег Педагошког Семинара, држати, за сада, у II Мушкој Гимназији у Београду, у присуству и ученика и студената, те тако на делу показати студентима примену педагошких теорија и методолошких принципа. Сем тога, из потребе за теоријским објашњењем обрађених предавања, она ће са студентима бити накнадно у виду слободне дискусије претресана и образложавана, поред чисто теоријске обраде методике гимназијских предмета од стране наставника тога предмета на Университету. Ова ће предавања обавезно посећивати студенти IV године, да би се избегла претрпаност у овом семинару, и то сваки према групи коју је на факултету изабраоШто се тиче предмета, узети су у обзир само научни предмети, и то Српски језик, Немачки језик, Француски језик, Латински језик, Историја, Земљопис, Јестаственица, Геологија, Хемија, Физика, Минералогија, Математика и Филозофска пропедевтика. На жалост, вештине