Prosvetni glasnik

Општи Педагошки Семинар

643

нису узете у обзир. Истина, на Университету нема студената тих група, али би ученици уметничких школа требали исто тако ући у тај семинар, што би се могло постићи врло лако сарадњом са музичком и уметничком школом у Београду. Оправданост примања гимназијских наставника очигледна је, јер је немогуће спремати студенте у методици појединих предмета без учешћа оних људи који ту методику сваки дан у разреду на делу примењују. А сарадња гимназијских наставника са университетским велика је и иначе, чему служе као доказ разна стручна друштва као: Педагошко Друштво, Историјско Друштво, Друштво за живе језике, Друштво за српски језик, Математичко Друштво. Најзад, најтеже питање било је да се реши о посећивању и држању тих часова. Обавезног посећивања у правом смислу те речи нема, јер на жалост садашња Уредба о филозофском факултету не предвиђа ову установу Општег Педагошког Семинара. Ми држимо да је садашње решење о посећивању тих предавања у основи својој ипак недовољно. Њиме се само препоручује студентима да их посећују. Ми не сумњамо у зрелост и свест наших студената, али исто тако мора сваки признати да се у тумачењу својих обавеза људи лако умирују споредним и случајним, али по њих у датом тренутку „важним" разлозима, и да су склони да исто тако растегљиво тумаче и своје обавезе. Стога ми мислимо да је једина ефективна и доиста оправдана мера да студенти уписују предавања тога семинара у свој индекс, и да се на дипломски испит не могу пустити пре но што докажу да су тај семинар уредно походили. Што се тиче држања часова у школи, било је две могућности: или држати их у потпуном разреду, или у непотпуном. Усвојено је гледиште да их треба држати у непотпуном разреду. И ако је јасно да је то вештачка мера, јер наставник увек предаје у пуном разреду, ипак је за почетак боље узети непотпун разред, јер се почетници осећају слободним, а сем тога трошење енергије и времена на дисциплински посао отпада. Он би у осталом са студентима који немају власт наставникову био и немогућ. Што се тиче времена када те часове треба држати, садашња пракса тога Семинара јесте да се они држе у ваншколско време, и то после подне, и на тај би час одређени број ђака, 10 на броју, имао доћи по унапред заказаном распореду. Оваквим уређењем добија Општи Педагошки Семинар потребну слободу и остаје увек у оквиру Университета, поред све своје тесне везе са средњом школом коју већ самом својом наменом мора са њом имати. Најзад, на тај начин се избегава сукобљавање ових часова практичног рада са стручним часовима. После једне серије угледних предавања, долази серија огледних предавања. Њих ће држати студенти и вежбати се у пракси настав 41*