Prosvetni glasnik

680

Просветни Гласник

на начин користан за културу, јесу: пријатељство и занесењаштво, природа, уметност и духовни интереси. Први и други елеменат су најнепосреднији, који се прво рађају из гштребе за допуном и чежње, а остали се јављају са унутрашњом самоћом, која се, све дужа, дубље преживљава. Ти интереси се често јављају тек у адолесценцији, ако је прави пут инстинкта, прави циљ чежње већ наслућен или јасно упознат, и ако се душа у самоваспитању спрема за даље чекање и процес, те при том открива радости, помоћ и нове вредности. Општа је опаска да се баш оне девојчице и дечаци који много обећавају одстрањују од игре у пубертету. Али та чињеница не треба да служи као доказ против коедукације. Где је од почетка заједничко васпитање са другарским саобраћајем, ту ће се оно одржати и у пубертету. Тек се у адолесцентном периоду сваки пол опредељује. Може се поставити општи став да у колико се јасније и сигурније развијају инстинкти од почетка, у толико има мање прилика за васпитање. Инстинкти су изоловани, имају одређени циљ, те се не могу васпитати, само воља се може образовати. Младићско расипање енергије и немир имају свој основ у обиљу нове енергије која се најпре јавља без циља. Опет почиње бесциљно одрицање чисто формалног хотења, као код двогодишњег детета, али негирање из принципа и природног нагона оног који је у пубертету, који мора и треба да изађе из своје околине. Све што околина тражи од њега, он негира, одбија, и чежња се отвара новим утицајима. И као што прво доба пркоса код детета почиње са првим циљем који је оно само нашло, тако и друго доба пркоса оног који је у пубертету. Досад се мало бринуло о томе да се баш у том моменту припреме погодни утицаји. Један тренутак је ослобођена енергија младог човека бесциљна и празна; ускоро он тежи новој сврси, новом узору, новом ауторитету, разлика је само у томе што је нов ауторитет он сам слободно изабрао. Промена пријатељства у почетку пубертета је правило, мењања и излажења из школе обична. Многи младићи мењају онда занимање, цео животни ток, долазе у другу околину и животне односе. Ауторка се пита: која је школа, који су родитељи до сад ценили важност тог тренутка ? Која школа држи у приправности своје најбоље учитеље у то доба, који родитељи размишљају детаљно о утицајима нове околине, новог занимања и нових облика забаве оног који се више не игра? Ми смо далеко од стања коме треба да тежимо, и то зато што не познајемо стварно стање. Док се рад васпитача мале деце састоји и у буђењу идеалних представа о циљу и о ослобођавању дечје воље од господарства инстинкта и игре и вежбању у правцу вредности, дотле та комбинација, у колико је била постигнута, отпада у почетку пубертета. Разликујемо две форме стварања идеала код младића: естетичко и етичко. Основно обележје естетичког је дивљење, љубав или инте-