Prosvetni glasnik

692

Просветни Гласник

била у целој Румелији, а поред тога то би дало повода да се сазове конференција за решавање Источног Питања. Судећи по неким знацима, као и по неким речима које се чују са извесних страна, могло би се том приликом да догоди да се територије Србије и Грчке прошире, а Србији да се да потпуна независност. Прошле године неке државе налазиле су да треба у румунске кнежевине да пошаљемо војску, друге су пак државе биле противне тој експедицији. И тад се није могла, према ондашњем стицају политичких прилика, остварити одлука да се војска пошаље. Кад се дакле лане није могла послати војска у румунске кнежевине, и ако су неке државе то захтевале, свакога би садау чудо бацила једна наша војна експедиција на Србију у овом врло деликатном времену и насупрот мишљењу и расположењу свију европских сила. Кад је свестрано испитано шта ти градови представљају за одбрану територије отоманске империје, и колику они стварну вредност представљају за нас, утврђено је да те градове сачињавају утврђења: Београда, Фетх-ислама, Бугјуртлена (Шабац) и Смедерева. Међу њима на тврђаву личи само утврђење Београда, остали пак градови не би били у стању да ни најслабијем непријатељу даду ни пет дана отпора. Па ни утврђење Београда није начињено према прописима модерне фортификације. И као год што споља има положаја који су у рукама Срба и који могу београдски град сатрти топовском ђулади, исто тако он је слаб и са дунавске стране. Због тога он није кадар да се како ваља брани нити од непријатеља који би долазио с поља, нити пак од непријатеља који би се појавио из средине Срба. А у случају кад би нам Срби били непријатељи, град се налази тако одсечен да није у стању да буде ни у колико користан за одбрану других наших области. Једном речи, војска која би се нашла у поменутим градовима била би на неки начин као ухапшена. О томе су поуздана и стручна лица дала писмено тако мишљење. Према свему овде изложеном несумњиво је утврђено да се од тих градова нема никаква материална корист, те да се, према томе, не вреди ради њих излагати напред споменутим опасностима. Сад да видимо какав би био утицај на нашу унутарњу политику ако би се изашло на сусрет Србима, па им се, по њиховој молби, или предали градови или порушили. Усвајајући један од та два предлога можемо ли се ипак надати каквој било користи? И ако ови градови сада немају никакве вредности, доиста бисмо имали за њима дубоко да зажалимо, јер раније, док је цела Србија била под непосредном управом царства, толика се мука видела ради њих, ради њих је толика крв проливена, више пута су били губљени и освајани, па сад их испустити из шака, и то нарочито на молбу кнеза Михаила, који, од како је ступио на престо кнежевине, није ниједан пут учинио ни један потез који би уливао Турској поверење или