Prosvetni glasnik

Жива метода у настави модерних језика

729

употребљавали читавоп једног часа; ви рачунате без оног подражавалачког талента урођеног младој деци која су сва више-мање мајмуни или папагаји." Што се тиче речника, ја мислим да сам већ одговорио на тај аргумент: с мало довитљивости, професор може да објасни својим ученицима тешке речи, и сигурно је да они неће разумети „бешика" кад им он буде објашњавао „фењер". — Што се тиче граматике, допустите ми да вам дам своја објашњења мало доцније. У сваком случају, — ви то већ видите, — двадесетогодишње искуство нас је приморало да унесемо у употребу наше методе извесна ублажења; она је сада постављена на место, и ја кажем да, када је примењује професор који има вере у њу, Она даје задивљујуће резултате. Дошао је тренутак да је проучимо мало у појединостима. Шта хоће та метода, и у чему се она тачно састоји? Њен принцип је двојак. Најпре, хоће се да се образују слушни и вокални органи ученика, хоће се да се они навикну да разумевају без тешкоће и да производе лако и што је могуће тачније гласове страног језика који уче. Треба да наши ученици буду у стању да разумеју брзо питања која им се упућују, и да одговарају на њих с лакоћом и сигурношћу. — Ради тога је.потребно (и то је други принцип) да они нагомилају најпре речи и реченичне обрте, затим, или боље у исто време, да науче методичним начином граматичка правила која ће им допустити да говоре коректно. Тако ће ученици моћи да воде конверсацију на страном језику, и текстови које буду читали неће више бити мучно срицање, већ ће они доиста уживати у делима која ће читати. Једном речју, циљ наставе једног страног језика треба да буде „стварно поседовање" тога језика. Не играјмо се речима! Ја знам добро да на крају свог учења наши ученици не говоре немачки или енглески савршено: боја гласа, акцентуација, они ће имати да се навикну на све то. Али после две недеље додира с иностранством, они ће бити сасвим кадри да воде разговор; зар то није знатан резултат ? Али какве ће врсте бити то „стварно поседовање" ? Разуме се, потребно је да ученик познаје онај текући језик који ће му допустити, ако се укаже за то прилика, да извади без тешкоће железничку карту или да наручи котлет у ресторану. Али, ма шта се понекад рекло, директна метода постиже сасвим други резултат. Када је добро примењивана, ученик је у стању да изражава своју мисао с лакоћом о свима предметима свакодневног живота, у стању да води разговор, сем ако он није филозофске врсте, у стању најзад да ступи у присан додир с народом чији је језик учио. Не, текући језик не мора да значи баналан језик, и ми желимо да створимо од својих ученика друго нешто а не хотелску послугу или тумаче вагона за спавање.