Prosvetni glasnik

738

Просветни Гласник

ја не пропуштам да му препоручим да употреби више од ових обрта, као што су, на пример, у француском: с!оп( и с1и^ие1, раг{јаре ргезеп!: са еп, неколико коњуктива, заменица-адверб еп, рагИаре раззе с предметом 1а, 1е5, дие који му претходи, итд. Ученик ускоро увиђа да је вештије тражити ове обрте но избегавати их, и да, навиком, њихова употреба постаје права играчка. Како да се исправљају ови задаци ? Ја се не задржавам на колективној исправци за грешке које се најчешће чине у задацима, ни на индивидуалној исправци, за неколико грешака особених извесним ученицима; то су педагошки принципи познати од свих. Али има један начин на који сам слободан да вам свратим пажњу. Очевидно је да исправке које се врше у разреду нису увек од дејства, и да се ученици не труде да прочитају пажљиво свој задатак исправљен од професора; дужност је овога да их на то примора, да би они размислили о грешкама које су учинили. Због тога моји ђаци имају једну специалну свеску у коју преписују све своје задатке, пошто им се грешке исправе; поред тако преписаног задатка они лепе прву редакцију, на којој сам ја учинио своје исправке. Ја сам сасвим сигуран да оне нису биле некорисне. Ако слободан састав треба да буде главно вежбање директне методе, не треба да буде једино. Почев од треће године учења, кад лекције почињу да добијају вид малих парчади за читање, професор ће моћи да приступи малим вежбањима у превођењу. С времена на време он ће дати ученицима да раде преводе са страног језика на матерњи језик, после читања и објашњења чињених у разреду у почетку потанко, затим све брже. Исправка превода вршиће се с крајњом пажљивошћу, да би се навикли ученици да добро схвате и добро даду смисао и обрт фразе страног текста. У исти мах, професор ће вежбати своје ученике у писаним преводима с матерњег језика на страни језик; то вежбање је намењено ревизији и речника и граматике у исти мах. Очевидно је да ти преводи, за све време учења, треба да буду преводи за примену или подражавалачки преводи, а не текстови српских писаца које треба превести на француски. Литераран превод на стран језик, такав како се некад схватао, и какав постоји још у Француској у настави латинског језика, ишчезао је из наставе живих језика, и ја морам да кажем такође да га многи добри духови, међу нашим колегама професорима латинског, прогоне из своје наставе. Те текстове треба да састави сам професор поводом парчади проучених у разреду, и они треба да му служе као средство за контролу, за ревизију и за прецизност, да би се уверио да ли су танана граматичка правила која је предавао својим ученицима добро асимилована и добро запамћена.