Prosvetni glasnik

Једна нова психологија пубертега

755

само. У колико више упознаје и разликује лица у својој околини и с њима се осећа у вези, у толико је неповерљивије према туђим личностима, Али се рано показују и ту индивидуалне разлике, и много зависи од начина на који се непознати приближују детету. У ускомкругу на који се навикло, мало дете постаје ускоро врло дружевно. Има више мотива за ту склоност дружења: радост због симпатичног душевног контакта мора већ ту бити у почетку; потреба за заштитом и помоћи малог детета рано се управља околини; већ у првој години манифестује се наклоност детета да се продуцира пред одраслим-, да покаже шта може, да нешто изведе; и, на послетку, дете тражи врло радо прилику за заједничко забављање са одраслим. Исто тако, или још радије, са вршњацима ; према њима се дете у опште не држи као према странцима. Брзо се здружују мала, иначе плашљива, деца за игру. Код сасвим мале деце је социална структура индиферентна. Ако се дете од 1—2 год. игра са дететом од 3—4 год., онда последње, наравно, има надмоћност у игри. Али однос се одмах мења ако је дете од 3 год. заједно са вршњацима или нешто старијим од себе. После неког времена, духовно или телесно надмоћније дете почиње да заповеда побеђеном, да га води или занима или да га бије и мучи. Ти односи код деце која су заједно одрасла у различитим стадијама развића бивају слични односу који је запажен код кокоши. Што се тиче старије деце, већ у најранијим заједницама деце истих година, нпр. заб-авишту, доцније у школи, ствара се врло брзо ред при коме поједина деца добијају утврђено место као она која увек заповедају или она која се покоравају. Тај распоред се врши у свакој људској заједници. У том социалном поретку и дете рано учествује, и то активно. Тај биолошки заснован социални поредак јавља се у свакој породици, у сваком разреду у школи, у сваком дечјем друштву, у сваком удружењу људи, као и виших животиња. При том од природе нема једнакости међу члановима једног друштва. Али у сваком друштву се образују навике, обичаји, закони које нов члан мора примити. — Да видимо како се дете сналази у новом социалном поретку. Ауторка чини паралелу између држања једне заједнице кокошака и људске заједнице када добију новог члана, и налази аналогије у тим држањима. Тако је у разреду у школи „нови" предмет подозривог, често подругљивог, посматрања, а и непријатељског поступања, док се какав члан који мање добро стоји у друштву или какав великодушан члан који врло добро стоји у њему не смилује на тог новајлију. У колико је заједница старија и затворенија, у толико је она непријатнија за новог члана, а што је млађа и лабилнија, тим га радосније поздравља. Ти закони важе и за новорођено дете. Већ од првог дана.мора оно да се навикне на одређен ред у јелу, спавању, итд. — то је његов први социалан задатак — и оно се навикава на тај ред лако и радо, готово у толико боље што 48*