Prosvetni glasnik

58

Просветни Гласник

БИБЛИјСКА ПЕДАГОГИЈА Ог. ПАЈЕ РАДОСАВЉЕВИЋА 1 Мало је наших људи који су тако ревносно радили на психолошкој и педагошкој књижевности као Ог. Паја Радосављевић, професор Универзитета у Њујорку. Нема готово ни једног нашег књижевног и научног часописа на коме он није сарађивао, да не помињемо његова већа дела као што су Експериментална Психологија (2 свеске), Експериментална Педагодија (2 свеске) и др. У научном свету он је постао познат својим радом ВећаИеп ипс1 Уег^еззеп де1 К1пс1егп ипс1 Егмасћзепеп (Ра<Ја§о§15сће Мопо^гарМеп Вс! I, 1.е1р21§ 1906). За овај рад Ернст Мојман каже да се у њему „први пут" тачније пореди памћење деце с памћењем одраслих. 2 Нама се чини да је ово најраније Радосављевићево дело у исто време и најбоље. Морамо, додуше, признати да нам његови радови на енглеском језику нису познати, а и у научној се литератури они, изгледа, слабо помињу. Нас, међутим, овде специјално интересује једна књига Ог. Радосављевића која је најпре била објављена у Богословском Гласнику 1911. год. 3 под насловом Библијска Педагогија, па је затим и засебно ошгампана под насловом: Библијска Педагогија, могографија из науке о васпитању, написао : Ог. Пајо Радосављевић (следују његове многобројне титуле). Иинтересантан је предговор за ову књигу. Радосављевић каже: „Не знам да ли је ико покушао да напише монографију о библијској педагогији... И Стари и Нови Завјет је сваком приступачан, па ипак се до данас не нађе ни један од наших професијоналних, црквених или свјетских педагога, да барем у изводу пријегледно оцртају педагошке идеје Св. Писма..." (стр. 241). 4 А одмах мало даље: „Одавна сзм замишљао да напишем овакву монографију. Некада сам чинио и неке почетке, али усљед свог претежног интересовања за експерименталну педагогију нисам био кадар да сав скупљени материјал средим и доведем у једну целину.... Монографија је написана на темељу пишчевог читања и проучавања Св. Писма. Задаћа њезина је прво, да вјерно изнесе васпитне идеале библијске педагогије, без икаквог филозофског коментарисања, и да упре прстом на њезину педагошку етику, на коју су се слабо или никако обазирали и наши и страни педагози. Осим тога нека овај рад послужи као доказ, да човјек може радити 1 Реферат читан у Педагошком Друштву у Београду 28./1 1927. год. 2 Види Е. Меитаип Уог1е5ип§еп гиг ЕтШћгип§ т <1Је ехреп'теп1:е11е РасЈа§о§1к, II АиНа§е 1916, стр. 449. 3 Види : Богословски Гласник, књига XX, Сремски Карловци 191!. 4 Ми овде стране цитирамо према чланцима објављеним у Богословском Г ласнику.