Prosvetni glasnik

Библијска педагогија

59

шест дана у психолошком и педагошком лаборашоријуму, а седмог дана уживати у читању књиге, која се до данас а и данас највише чита." (стр. 244). Писац није заборавио да нам наведе литературу, којом се служио при изради своје књиге: „Служио сам се, вели проф. Радосављевић, британским издањем Св. Писма Старог и Новог Завјета (превео стари завјет Ђ. Даничић; нови завјет превео Вук Стеф. Караџић) Београд 1903., и коментари к јеванђељима, написао Давид Браун. Превео с енглеског: Чедомиљ Мијатовић. Нови Сад, Ивковић, 1898. и 1903." (стр. 244). Међу тим у марту месецу прошле године објавио је Бг. Мато Ханжековић у загребачком „Хрвату" низ чланака, у којима тврди да је проф. Радосављевић цело своје дело, сем 10 страна, преписао из књиге Американке ЕИеп О. МћИе: ЕАисаИоп (1903. год.). По Ханжековићу је Радосављевић од 217 страна, колико је велика његова библијска пецагогија, написао само десет, а све остало је превод књиге Е. ШћЛе. У неколико чланака Ханжековић покушава, на један мало укусан начин, да представи Радосављевића као спицијално српског научника и оштро напада православно свештенство, које је могло у своме органу овакав плагијат штампати. Тражио је, вели, објашњење о овој ствари и од самог Радосављевића, а овај му је одговорио писмом од 10 страница, захваљујућу му на „славенском и братском упозорењу и сваљујући сву кривњу на уредништво Богословског Гласника." Да случај с плагијатом библијске педагогије објави дала је Ханжековићу повода смрт Ог. Ивана Лорковића. „Чувши али на спроводу Ог. Лорковића, вели Ханжековић, говор бившег министра Ог. Нинка Перића, у којему... свијесно и хотимице не изусти ријеч „Хрват" или „хрватски".... у мене се све преврну. Не, ти људи нису вриједни никакова обзира — рекох и злурадим осмијехом потпалих лунту." После ове чудновате изјаве ми нисмо могли без контроле примити Ханжековићево тврђење да је проф. Радосављевић извршио „књижевну крађу". Нажалост показало се да је Ханжековић рекао апсолутну истину. Пред нама лежи енглеско (од год. 1926.) и немачко издање књиге Е. \УћИ:е и Богословски Гласник за год. 1911. Треба само прочитати наслове глава у обема књигама па се уверити да Библијска Педагогија није дело Ог. Паје Радосављевића. Уосталом нека читаоци сами изврше поређење!

С А Д Р Ж А Ј

Рацосављевићевог

енглеског

немачког издања

Глава I. Први принципи. Глава II. Илистрације

рјгз! Рппсјр1езШих^гаУопз Тће Маз1:ег Теасћег Иаћл-е Теасћт^

Оје егв1:еп ОгипсЈха^е УогћМег

Глава III. Велики учитељ Глава IV. Природно ва-

Оег дгобзе 1.гћгет [.ећгеп аиз <1ег 1Ма1иг

спитање