Prosvetni glasnik

92

Просветни Гласник

недељно за млеко. Сваки је добијао само за доручак по једну шољу млека. Колико је њих било у кући ? Док су ђаци старијих разреда тешко решавали овакве задатке, нађе се чак и у I разреду (ако се исти однос изрази бројевима до 20) деце, која правилно реше или бар питају колико је била велика једна шоља. То, разуме се, обично није заслуга наставникова. Опазио сам да се овакви и слични задаци из живота лакше решавају у периферијским^ школама, где деца још пре поласка у школу „слушају" и „пазаре" у пнљарници, бакалници итд. —• Или: Отац купи од сељанке чабрицу сира. I змере је и нађу да је тешка 7 кг. Отац да сељанци 100 дин., а она му врати 4 дин. Пошто је био килограм ? Ретко се који ђак, и то кад му се скрене пажња, сети да одбије „дару" (а каткад и наставнику то не падне на памет). Учи се израчунавање површина и редовно се добија одговор на питање како се израчунава површина, али ако захтевате да вам изнађу „лице" (ширину) једног „плаца", чија је „дубина" (дужина) 20 м, а површина 360 м 2 , онда одговср нећете добити. Ретко ћете где сазнати од ђака колико им је велика учиоиица итд. У историјској настави не упознају се деца с узрочном везом међу догађајима, нити им се даје појам о протеклом времену, нити се обележавају културне и социалне прилике ранијих периода. Поред већ наведених примера у ранијој тачци овог извештаја, поменућу још да ниједан ђак III и IV разреда није време од досељења Јужних Словена у ове крајеве ценио више од 100 година. На питање: Је ли био жив Краљевић Марко кад је био бој на Косову? — нисамдобијао одговор, а знали су да је Марко „погинуо на Ровинама 1394" и да је косовска битка била 1389. Исто тако је обично остајало без одговора и питање: Је ли Краљевић Марко био на Косову? Зашто није био он, највећи наш јунак ? Нећете добити одговор и кад питате зашто дахије нису лађом него чамцем бежали из Београда у Адакале. Из земљописа ђаци вам говоре о најудаљенијим брдима, рекама, „знатним местима" итд., а не знају где је умро кнез Милош, где су предати кључеви од градова, да ли су дахије могле „преко ноћ" (како изгледа по уџбенику) стићи из Београда у Адакале чамцем итд. Извор Босне је врло велики, извор Млаве такође („одмах може да тера воденицу") — чујете од ђака. Питате ли да ли је већи њихов извор од извора Дунава, рећи ће да је извор Дунава већи. Обратите им пажњу да би извор Дунава могао сваки од њих да прескочи и на питање да ли би Дунав овде код нас „пресушио", кад би га неко тамо код извора заградио, добићете одговор да „не би", али из разлога што би „вода прелила" или би „навалила много па разрушила преграду" или би „провалила испод зида" итд. Прави узрок добијан је тек уз моју помоћ. Из природних наука ђаци знају каквих имамо шума, како се добија грађа, а из земљописа и где расту четинари („црногорица"). Захтевате