Prosvetni glasnik

Квалитативна анализа појма интелигенције

111

вшпе наглашава у исихологији: да делови који чиие једну психичку целину (н.пр. смисао реченице, смисао једне ситуације, какав појам, суд или опажај и др.) не чине то на тај начин што се само налазе један поред другог, без икакве унутарње везе и прожимања, као независни елементи. —• онако како би то схватила н.пр. асоциационистичка или каква друга „атомистичка" психологија. Али подаци, од којих се полази да би се дошло до решења, не морају бити увек сви дати. Често постоје празнине у односима из којих се има да изведе извесна целина, да се нађе известан смисао ствари и догађаја. У таквнм тежим случајевима интелигенција ствара целину или попуњајући сама празнине, или прелазећи преко њих на начин који у обичном животу називамо интуитивним. При мерењу интелигенције можемо давати тестове у којима ће се односи између података укрштати у већој или мањој мери, тако да би на тежи или лакши начин довели до једнозначног решења. Испитаник има често да изведе сам по који податак пре но што дође до повезивања свих података у једну целину. Крајње решење је онда на неки начин једна суперструктура, један виши систем релација, који израста из нижих система као претходних делимичних решења. Таква једна суперструктура релација, или један испреплетан систем њихов, не мора се налазити само у ситуацијама где треба решити какав проблем у смислу у коме смо до сада говорили о проблемима. Такав проблем може бити опажање нечега што на први поглед не разумемо, може бити каква уметничка слика; то може бити музички комад који не схватамо и нећемо схватати све дотле док се претходно не „научимо" схватати простије релације, па затим простије системе релација. док најзад не доспемо дотле да можемо схватити и најкомпликованије системе. Један добар део онога што зовемо укусом почива на интелигенцији више но што се од многих претпоставља. Анализом ма које интелигентне радње увиђамо да је решење условљено: или схватањем и извођењем релација, или још чешће схватањем релација и извођењем иових чланова (било целине или делова целине). ■ Доношење суда (посматрано са интелектуалне стране) не значи друго до схватање или извођење релације између субјекта и предиката (и усвајање те релације, које може садржати у себи и вољни момент). У случају да нам је дат субјект суда, и да се од нас тражи да нађемо један предикат том субјекту, онда имамо извођење предиката, као једног новог члана, 1 из једне релације и једног познатог члана (у овом случају субјекта). Таква једна релација може бити атрибутивног или ма каквог другог карактера. Тражећи од некога да направи какав било суд о нечему, у самом задатку му дајемо један податак (оно о чему ће донети суд) и једну 1 Код т. зв. аналитичких судова овај члан је један од „карактера" субјектових, дакле налази се „прећутно" у њему, али га ваља „анализом" добити, издвојити, ако то већ није учињено у ранијем искуству.