Prosvetni glasnik

Квалитативна анализа појма интелигенције

113

вања се може рећи да један обичан скок преко јарка представља већ ннтелигентну радњу извесног, ма како ниског, ступња. За успешан скок потребна је пре свега, поред грубе физичке снаге, правилна процена даљине (просторне релације) и извођење једног одређеног покрета (који може бити нов, т.ј. не раније увежбан). Често и кажемо да је неко глупо или неспретно пао. Неспретност би се могла и схватити као недовољна интелигенција у области извршења покрета. 1 Колику улогу игра интелигенција чак и код оних радња код којих се на први поглед не би смело говорити о интелигенцији, н.пр. код песничања, види се из оних утакмица у којима су супарници надмоћни у физичкој снази подлегли пред супарницима надмоћним у интелигенцији. 2 Раније смо, говорећи о разним врстама тестова, наговестили да тестови који мере памћење не показују ни мало корелације са општом интелигенцијом. Морамо поправити то тврђење у толико у колико и памћење може бити „интелигентно". Реч је о тако званом логичном памћењу. Зна •се да постоји огромна разлика између учења градива без смисла и градива са смислом, или између механичког и логичког учења. 3 Та разлика се огледа: и у уштеди времена за које се градиво има да научи, и у протеклом времену после кога се оно заборавља. 4 И код градива са смислом постоје разлике: оно, у коме има више јединства и нужних логичких веза, брже се упамти и дуже траје као упамћено него градиво у коме има смисла али нема толико повезаности међу деловима. Оно што се обично прво заборави јесу појединости које су у лабавој вези са каквом средишном идејом у градиву, појединости које тешко улазе у систем целине. Да се оне лако и дуго памте, потребно је повезати их релацијама са главном ствари. И овде можемо имати читав сплет релаци.ја, које се узајамно преплећу, и чине

ч

1 Често се као неспретни наводе људи који су по ителектуалним способностима далеко изнад обичних људи. Код таквих лица не смемо неспретност осудити као неинтелигенцију, јер је она најчешће последица непажње. Пажша је међутим само општи, нормални, предуслов сваке успешне радње. Зато о том предуслову, који ''- V претпостављамо, и не говоримо овде. Ми говоримо, кад је реч о интелигенцији, о (^шм индивидуалнил чиниоцима, који условљавају успех без обзира на предуслове који се претпостављају као нужни па било да ту има интелигенције или не. Кад два лица решавају један исти проблем, ми претпостављамо да је и један и други употребио потребан максимум пажње. Истина, оно што захтева максимум пажње код неинтелигентног може предствљати ла>< задатак за интелигентног, те према томе изазвати код њега мањи напор. У сваком случају кад задатак премаша способност Једног испитаника, ни највећи напор пажње неће донети решење задатка. А нас овде занима та способност. 2 У области физичких радња и вежбања још увек се превиђа њихова духовна страна. Вољна страна је, изгледа, [почела обраћати пажњу на себе; важност интелектуалне стране једва се наслућује. 3 Градиво може имати смисла по себи а да се ипак механички учи. 4 Још Ебингхаус је утврдио на себи да се стихови са смислом уче девет до десет пута лакше него исто толики редови бесвдслених слогова. Просветни Гласник, бр. 10. Ж