Prosvetni glasnik

117

којом се циљ може дохватити, или бар изгледа да се може дохватити. Али ' ово се дешава само код предмета који нису саставни делови каквог другог предмета. Једна сува гранчица, као саставни део дрвета, не схвата се као средство за дохватање, иако би се могла лако одломити и послужити за ту сврху. Мајмун покушава да одвоји учвршћену гвоздену пхипку да би је употребио као оруђе; док то не чини са граном сувог дрвета, која се може сасвим лако одломити. Грана чини саставни део целине, који је мајмуну „обичне" интелигенције тешко опазити као „део". Даровитији мајмуни успевају у овом издвајању опажене гране као средства из целокупног опажаја дрвета. Док је шимпанзу тешко издвојити један део из опаЖаја као целине, лакше му је схватити заједно два дела (нпр. штапа као средства и воћа као циља). Овде имамо два податка који се лако везују; у првом случају, између гране као дела и дрвета као целине, постоји тако тесна веза да је немогуће најпре ту везу психички раскинути, па затим васпоставити једну нову везу (између гране и циља). 1 Ово, као и чињеница да је при првој употреби оруђе морало. бити близу циља, у извесној опажајној вези са њим, наводи нас да претцоставимо код пшмпанза „схватање" само релација нижег ступња, тако званих „везаних" релација. 2 Таквих релација, иако нешто вишег ступња, имамо у извесним тестовима за децу, н.пр. тестовима тумачења слика. Још раније смо наговестили да ти тестови показују малу корелацију са општом интелигенцијом. Релације које једне интелигентно дете схвата у тумачењу слика јесу махом релације „додира" (оне играју највећу улогу у тумачењу слика, н.пр. кад се само ређају појединости); у најбољем случају имамо извођења по аналогији. Али и овде, код аналогија, случајне, асоциативне везе су главно кад се слике тумаче. Обично се набрајају појединости без велике логичне везе и јединства. Ако и има, код интелигентније деце, више целине, оне нису једнозначне, јер и у њима играју већу улогу асоциативне везе но нужне релације. Оуда и налазимо, при тумачењу неких слика, онолико произвољних тумачења колико имамо тумача, иако сви они могу бити довољно и подједнако интелигентни. Праву интелигенцију сигурније налазимо у руковању релацијама које нису везане за

1 О сличној тешкоћи коју стварају случајне асоциативне везе при образовању појмова код одрасла нормална човека види у наведеном пишчевом делу: стр. 16 и даље, као и одељак: Интеграција и дисинтеграција мислених продуката, стр. 18 и даље, нарочито стр. 47 и даље.

5 О „везаним" и „слободним" релацијама и њиховој улози при образовању појмова види у истом делу, стр. 47 и даље, нарочито стр. 49—55.

3 Ово не значи да код практичних тестова, тестова извођења, практичног конструисања и др., немамо такође оваквих релација. Увиђање целисходности једне справе, конструисање њено из датих делова или налажење делова који недостају, све ово-захтева обухватање целине или делова целине, које се може састојати ју схватању читавог : система релација.