Prosvetni glasnik

Краљевским банским управама за просветна одељења и школским надзорницима на подручју Управе града Београда Господин Министар просвете под П.бр. 43.140, од 31 октобра 1930 године, издао је следеће наређење: „Када је у светском рату наш народ пролазио кроз најтежа искушења и беспримерна страдања, којом су приликом хиљаде наших смртно изморених војника, грађана и деце били остали без крова и отаџбине — нашло се једно срце способно да саосећа и једна воља готова да помогне: срце и воља Француске. Француска је разумела величину нашега подвига и њени домови широм су се отворили да приме намучене синове и кћери нашега народа, да им пруже благотворне помоћи и да им врате веру у живот и будућност. Велика Француска, заточница слободе и правичности, постала је тада нашом другом отаџбином. Наш народ не уме да буде незахвалан и он није заборавио и неће никада заборавити шта дугује Француској. Није прошло ни дванаест година од завршетка светског рата, а његова захвалност добија и видљиви израз. Благодарећи спонтаном одзиву свих слојева нашега народа, један Одбор, састављен од лица која су се за време рата школовала у Француској и тамо непосредно осетила благодети племените француске душе, за кратко време скупио је довољно новаца за подизање достојног споменика захвалности Француској. Наш велики уметник дао је израза народном осећању, уклесао га у тврди гранит и излио у вечиту бронзу. И тако, на дан дванаестогодишњице примирја, 11 новембра ове године, обавиће се свечаност откривања Споменика захвалности Француској, за који је Општина београдска одредила једно од најлепших места у Београду. Како се баш на нашу ондашњу школску младеж највише излила доброта француског срца и како наша садашња цшолска