Prosvetni glasnik

956

1) обвезнице 2% лутријског зајма од 1881; 2) дувански лозови од 1888, и 3) обвезнице лутријске 2 г /%% државне ренте за ратну штету. Све остале обвезнице државних унутрашњих зајмова, код којих није предвиђено извлачење згодитака, могу се судским путем поништити, сходно утврђеном поступку у том смислу. Од унутрашњих државних зајмова долазе у обзир за поништај следећи папири од вредности, и то: 1) обвезнице 7% инвестиционог зајма од 1921; 2) обвезнице 4% за финансијско ликвидирање аграрних односа у Босни и Херцеговини од 1921; 3) обвезнице 6% за финансијску ликвидацију отштета за беглучке земље у Босни и Херцеговини од 1929; 4) обвезнице 6% за финансијску ликвидацију аграрних односа на подруч.ју раније покрајине Далмације од 1933; 5) средњорочне обзезнице 5% за финансирање јавних радова од 1935. Исто тако и за обвезнице државних иностраних зајмова, које не играју на згодитке, може се тражити судски поништај у смислу овог Закона, уколико није предвиђен други поступак самим уговором о зајму. За обвезнице 1% стабилизационог зајма од 1931 и обвезнице 5% фундинг-зајма од 1933 за предратне зајмове односним уговорима о зајму предвиђено је да се може повести поступак према обичајима и законским прописима, који су у важности уместо рекламације, што значи код нас и у иностранству. За поништај државних папира од вредности надлежан је трговачки суд у чијем се подручју воде односне главне књиге, те је према томе за обвезнице државних зајмова надлежан једино Трговачки суд у Београду. Поступак пред полицијском влашћу из § 258 не примењује се на државне папире од вредности. Према § 253 став 2 Закона о ванпарничном поступку обвезник и исплатна места не смеју ваљано испуњавати обавезе из исправе за ко.ју је поведен поступак за поништај, нити је заменити, преиначити или издати нове купонске табаке или талоне, све док се поступак не обустави или исправа судски не поништи. Ова се забрана не односи на плаћање купона и слободан промет државних папира од вредности. У случају подношења исправе која је под забраном, обвезник и платежна места овлашћени су по § 253 став 3 задржати дотичну исправу и сместа је поднети надлежном суду, а странци издати уредну потврду. Исто тако, ако не би задржали исправу, дужни су при.јавити надлежном суду оно лице ко.је ју је ради исплате поднело.