Prosvetni glasnik

104

Просветни гласжж

многа питања. Време је данас такво да од својих предводника морамо тражити савете, не радити по својој лудсј глави. Дубоко у себе загњурени, брижно над повест своју нагнути, морамо да успоставимо изгубљену везу са нашим предводницима и од њих да затражимо реч окрепљења, правац пута и правило вере. Шта ће нам рећи књижевници, просветитељи наши, чији спомен данас славимо, јер је, ето, у невољи нашој и њихов, иначе заборављени ред дошао? С правом тражимо да нам књижевност наша да ту реч утехе и правде, јер је то књижевност која се по старини и по квалитету појединих радова или претставника њених може мерити са многима око нас, књижевност која по народној поезији чини део светске књижевности. И наћи ћемо у њој одговор на многа питања, па и на то зашто смо сад доживели слом, и зашто смо такав слом доживели. На све је одговор дат, треба само листати и умети читати. Одговори на основна, суштинска питања која наша књижевност даје, једнодушни су. Један пример ћу вам за то дати, један пример који спада у најважније одговоре наше данашње мучне оријентације. Сви писци, сви научници српски, сви ствараоци лепоте и смисла, једнодушно ће вам рећи кроз своја дела, са сигурношћу, поуздано: никад дело Србина није у историји било материјалистичко ни у смислу згртања добара, ни у смислу материјалистичког схватања света. Никада досада. Никад његова борба досада није изашла из материјалистичких побуда, никад смисао живота овога народа није био у материјалистичком схватању. С чим су Срби после Косова пошли на своје драматичне северне сеобе? Јесу ли пошли са товарима хајдучког злата, драгог камења и свиле? Не. Нису дошли голоруки ни просјаци, али најважније што су понели собом од ствари непролазних, били су ћивоти њихових светитеља, национално срце њихових вођа и неколико њихових књига староставних. Понели су веру у бога, верност православљу; испод мрака ропства изнели су ликове немањићске, лазаревићевске и многе друге, понели их собом, не као златне идоле него као духовне ликове, кроз предање и кроз нашу народну песму. И кад су се у новој домовини сукобили са непријатељством света, они су у име тих духовних вредности давали свој отпор и с њиме се одржавали и одржали. С чим су Срби изашли пред свој васкрсни XIX век, ако не с тим духовним оружјем? Србинова намучена глава помолила се 1804 само зато што се у српском човеку сачувало духовно предање о мрком чојству и светлом јунаштву. Појавили смо се поново у Европи као људи који су били заборављени, али који су одржали везу са својом прошлошћу зато јер је она имала