Prosvetni glasnik

Хигијена у в.аопитању

187

Програм и методска упутства за рад у средњим школама из 1936 г. пружају и сувише доказа о томе. У њима се налази доста мисли, страних нашој духовној природи и националном духу. Има ту и јасних слободно-зидарских мисли, а и прикривених масонских тежњи. У целини овај програм поставља средњу наставу на сасвим погрешне основе. Он говори поглавито о образовању, чак и националном; њему је циљ упознавање с научним чињеницама научно изложеним; он тежи да оспособи ученике за лакше и успешније напредовање у доцнијим позивима и за стручно и научно усавршавање (!) на високим школама и универзитетима. О основним и главним задацима наука које се предају у средњим школама, о њиховој улози у васпитању ученика, уопште ништа не говори, или и кад говори, то оставља утисак нечег споредног и мање значајног, а о методици рада у том правцу ништа и не помиње. Овај програм занемарује васпитање, он највише говори о образовању. Ту је начелно уступање материјалистичким схватањима, јер се образовање мери количином прикупљена и усвојена знања, док је васпитање својство духа човекова и мери се дубином утицаја наука на духовна својства човекова, као што су љубав и истрајност у раду, способност у правилном и логичном мишљењу, самодисциплина за рад, тежња за личним духовним усавршавањем, схватање дужности и одговорности према себи, породици, нацији, друштву. Конзеквентно се у првом одељку овог програма свугде говори само о образовању, па оно треба да обухвати и морално, интелектуално, естетско и телесно образовање. Човек не може да се отме утиску, при читању овог програма, да је некога ко је био одлучујући у изради његовој жуљило да помене васпитање, већ (боље одговара масонском духу) конзеквентно говори само о образовању. У поглављу о настави се излажу смернице за постигнуће циљева наставе. Ту се расправља о начинима, како да ученици завладају знањем које треба да пређе у живо власништво духа и постане потпун елемент образовања. Ма колико да су излагања о потреби самосталног рада ученика, о њиховој саморадњи и сарадњи у настави, о буђењу њихових способности и интересовања, о задобивању искуства итд. тачне и корисне, ипак је постављени циљ нетачан, јер он се јасно испољава, као чисто утилитаристички. По овом програму ученици треба да савладају и усвоје науке из сасвим практичног разлога, да постану добри мајстори у животу. Ја не могу залазити у подробну критику овог програма, јер сам себи поставио други задатак, али сматрам да је јако потребно