Prosvetni glasnik

190

Просветни гласник

и уста. То је био обичај, преношен васпитањем с колена на колено, хигијенски несумњиво, али без свести о том значају ове навике. Данас не само школовани људи већ и многи нешколовани знају, да је по здравље штетно и нехигијенски, ако се приступи јелу а не оперу руке. Па ипак врло често ћете видети те који то знају, па међу њима и лекаре, да седну за сто а претходно не оперу руке. То значи да им васпитањем није то прешло у навику. Несумњиво да школа не може ово пресадити у навику ученицима, али сарадња школе и дома, надзор школе над хигијеном ученика и правилно предавање хигијене у сврху васпитања могу много допринети да им то постане навика. Само знање, иако је потребно, није довољно. Тек примена знања и стално упражњавање његово у животу имају значаја, јер и корисна навика без знања у њеној корисности лако се изобичајава. То је ствар васпитања. ' Како је с овим питањем, тако је и с.осталим питањима личне хигијене, а она се односе на питања: како да подмирујемо потребе нашег тела, како да радимо и да се одмарамо, како да се хранимо и одевамо, како да употребимо слободно време, како да искористимо природне силе, као светлост, чист ваздух, топлоту и друге у корист здравља, а како да се бранимо од неповољних природних, биолошких и друштвених чинилаца. На цео тај низ питања даје нам одговор хигијена, али само знање хигијене још нас не брани и не чува од оштећења здравља. То мора да се усвоји васпитањем. Свакако да у овом ваопитању велики значај има живот у породици и привикавање још, тако рећи, од рођења на извесне корисне навике. У првим годинама живота то ће ићи правилним упућивањем детета, да у одређено време врши извесне хигијенске радње и задовољава хигијенске потребе. Поред тога и околина, нарочито мати, мора да се стара да се те потребе младог бића на време и правилно задовољавају. Али већ са почецима буђења разума и радозналости детиње и његова тражења разлога свему што га окружава морају се давати и одговарајућа објашњења свима захтевима за негу тела и личну хигијену. У основној школи, истина, не треба предавати хигијену као посебан предмет, али учитељ мора сву своју пажњу да обрати, да ли су деца васпитана за хигијенски живот и шта им у том правцу недостаје. То је исто толико важно, колико и да деца науче читати и писати. Само ту је претпоставка, да су и сами учитељи хигијенски васпитани, а не само у хигијени образовани. Учитељ, без сумње, неће моћи детету сам усадити хигијенске навике, али уз сарадњу детиње мајке моћи ће доста постићи у том правцу.