Prosvetni glasnik

240

Просветни гласник

коме се све мора подредити. Вера у народну снагу и моћ народне заједниде државне развија вољу код омладине и ствара услове за пожртвованост и самопрегор. Она омогућује појаву истинске слободе духа, који једино тада ствара велика дела и доноси срећу и душевни мир човеку. Појединци и разне друштвене установе треба свестрано да учествују у животу и раду школе и ученика. — Није довољно да се само школа приближи животу и да ученици у њему учествују; потребно је да се, поред наставника, истакнути појединци и разне друштвене скупине што стварније брину о напретку школе и духовном, телесном и моралном одгоју и развоју ученика. Књижевници, научници, државни великодостојници, претставници националне индустрије, занатских еснафа и других трговачких, привредних и културних установа, народни добротвори и културни радници — треба да ступају у ?ешњи додир са школом и ученицима, да би се код ђака појавила претстава да су и они потребан, саставни део и орган великог народног организма и да и од њиховог рада зависи правилан живот и развој целога народног тела. Оваквим додиром школа са животним снагама и потребама народним створио би се породични, задружни одно.с између омладине и народа. То би нарочито благотворно деловало на сиромашне, добре и вредне ученике. Они се више не би осећали усамљени као беспомоћно бачени на пучину живота. Установом почасног звања покровитеља школе или одбора пријатеља школе за честите, доброчине људе који се бриДу о ученицима, дала би се могућност многим људима племенита срца и далековиде памети да своју добру вољу и разумевање народних потреба покажу на делу. Ови дародавци би се првенствено бринули о томе како да се обезбеди издржавање што већег броја красних, одличних и врло добрих а сиромашних ученика у општем ђачком интернату или по одабраним породицама. Њихови заштитници би се бринули о њима и по завршетку средње школе и универзитета. То би било не из сажаљења и самилости, него би то значило дужност одабраног друштва и његових првака према даровитим синовима народа, јер земља од њих с правом више очекује него од просечних и убогих. Одабирање и помагање младе народне елите. — У време после првог светског рата, на жалост, изгледа да се мало мислило о важном проблему: како омогућити одабраним, честитим и марљивим младићима да се образују и спреме за водеће улоге у друштву. Чак има нагоћештаја, који би потврђивали, да су стваране вештачке препреке избијању на површину сиромашних а способних младих народних творачких снага. Државно благо-