Prosvetni glasnik

254

Просветни гласник

Прави циљ Марксове економске теорије био је дражење нижих слојева у свакоме народу противу сопственог водећег друштвеног слоја ради његовог уништења. Да после овога није као последица долазило стварање неког друштва без водећег слоја најбољи нам је доказ Совјетска унија. Тамо је руски национални водећи друштвени слој после револуције у октобру 1917 године потпуно уништен да би био само замењен новим јеврејско-комунистичким слојем. Овај нови јеврејско-комунистички водећи друштвени слој заузео је иста места која је имао ранији руски национални водећи слој, само под другим именом. А гомила и ово прихвата ако јој се на овај начин ствар сервира. И то је позната појава у психологији гомила. У својој заиста одличној књизи Психологија гомила, Гистав л Бон нам објашњава ову појаву следећим примерима из француске револуције: „Тако, кад гомиле, услед политичких поремећаја и промена у веровањима, дођу до тога да исповедају дубоку антипатију према сликама које им буде извесне речи, први задатак правога државника јесте да измени речи, не дирајући разуме се ништа у саму ствар. Ова последња је и сувише везана за наслеђени склоп да би могла бити измењена. Мудро Токвиљ примећује да се рад Консулата и Царства састајао у главном у томе да старе установе из прошлости обуче у нове изразе, да према томе речи, које су будиле немиле претставе у машти, замени другим које услед своје свежине спречавају слична се*ћања. 1аП1е је постао порез на непокретности; 1а §аЈзе11е трошарина на со; 1ез аЈс1е5, посредни порези и тако даље". Да комунистички учитељи и вођи врло добро знају за ово искуство са психологијом гомиле доказ је и то што, и ако су своју економску теорију отпочели доказивањем штетности поделе рада, које треба да је по њиховом тврђењу извор свег економског зла у друштву, ипак ни такнули нису у поделу рада коју су на територији некадашње Русије наследили. Веома карактеристичан је овде случај са стахановизмом. У својој књизи СССР, која је издата у Београду 1939 године у циљу пропаганде за Совјетски савез, Вук Драговић овако описује појаву стахановизма: „Алексеј Стаханов радио је у угљенокопу, у окну, обарао угаљ, товарио га у ручне вагоне, гурао и извлачио га. Да би могао да утоварује и да гура вагоне, морао је, разуме се, за то време да престане с разбијањем блокова угља. Док је он товарио и гурао, не само што је морао да престане да ради свој прави посао