Prosvetni glasnik

Даиило Вуловић

ВАСПИТАВАТИ ЗА РАДОСТАН ТВОРАЧКИ РАД КРОЗ МОРАЛНЕ НАВИКЕ И ВРШЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ДУЖНОСТИ Данас сс код нас, срећом, сне вишс увиђа погрешност и штетност материалистичког основа, на коме су до сада темељене цивилизација и култура појединаца и читавог друштва у државама разриваним начелима политичког либерализма, слабљевим партизанским трвењима и рушеним класном борбом завађених сталежа. Од погрешака и злих последица овог идеолошког правца трпели су и школа и цео ваепитни систем. То се нарочито осећало у средњој школи, јер је она првенствено васпитачица будуће народне елите. У средњој школи се, наиме, углавном нег-ују и васпитавају, као духовне и моралне личности, будућа културна елита и народни вођи покољења која долазе. Држаша средњошколска полптика у бившој Југо:славији била је у задоцњењу за народним васпитним и просветним потребама. Доскора се наши просветни стручњаци великоучено препираху око тога: да ли је кориснија класична или модерна средња школа; да ли да се омогући више места у настави латинском језику или живим језицима; да ли да установимо хуманистичку школу или школу егзактних и техничких наука, то јест да ли да средњу школу учинимо приправном школом за универзитетске студије или од средње школе да начинимо васпитну школу за неговање воље и јачање карактера наше омладине. На крају крајева, по нашем старом обичају, начињена је чудна мешавина од свих тих различних просветних смерова. Чланом 1 Закона о средњим школама стављено је у дужност средњошколској настави да остварује пет разностраних циљева. Ипак, свих ових пет средњошколских смерова јесу плод једног те истог духа. Њихов угаони камен темељац јесте рационалистичко и материјалистичко схватање човека и света. Оно у школи,