Prosvetni glasnik

312

Просветни гласник

утицаја не само укуса, већ и поднебља, урођене тежње за оеим чега нема. Контраст светлоети и поднебља, и окоина нрирода утичу, а психофизичми принцин контраста комнлементарних боја у оку сликара чини своје. Из саме технике проистиче моиументална упрошћеност и површинска дводимензионална стилска одлика, нарочито прве рашке школе. XIII век је уонште узев најнравилније схватио и занат и стилски израз. Фреска је тада синтетички доживљај, символичка пројекција, на зидном 'платну извесени чаробни ћилим. Тада је постигнуто једао нама својствено величанствено решење декорације унутрашњег простора. Велике зидне масе уоквирују вазду-

Ктиторска породица из Псаче (XIV век)

шасти простор, који је добро осветљен из кубета, или помоћу више постављених прозора. Фреске су великих размера, нарочито у Сопоћанима и Милешеви. У Жичи или Ђурђевим Ступовима код Новог Пазара композиције су усађене у оквире зидова као иконе. На жутом позађу, које потсећа на златну иозадину икона или мозаика, ликови ипак живе, са већом слободом израза и осећаја, него у Византији. У доба када су наше фрееке рађене у Милешеви и Сопоћанима, Цариград је био под Латинима. На Сицилији су рађени мозаици, а на Западу је било великих катедрала. и изванредне скулптуре, али у техници и стилу фреске, између