Prosvetni glasnik

Основни проблем српске ликовне уметности

413

узајамних односа. Уметност Грка и Римљана произашла је из њихове религије и филозофије. Хришћанство је дошло као реакција на утилитаристичку филозофију и уметност Грчке. Нов, хришћански дух створио је и нову уметност, а нова уметност је «отражила и нова сретства свога израза. Два су основна изражај^а сретства којима се ликовна уметност служи: цртеж и боја. Оба су коришћена на различите начине, зависно од основне идеје којој су се потчињавали. Цртеж, односно линија, имао је следећу задаћу: 1) да у раздобљу екстровертираних уметности, да их тако назовем (по Јунговим психолошким типовима), анализира, региструје облике једнога тела у односу на само себе или «еко друго. Тада је цртеж самоме себи сврха. 2) да у интровертираним уметностима (други, позитивни тип Јунгових типова) резимира облике на најбитније елементе, упрошћавајући површину како би сликану јединку, односно облик, ставио у извесан однос, не према конкретном — према стварном, већ према идеји (религији, филозофији). И боја као и линија мења своје значење, своју сврху, прилагођавајући се суштини филозофског става који жели да изрази. 1) У екстровертираним уметностима она, као и линија, служи само облику, она ставља облик у простор, тумачећи сенком димензионалност. 2) У интровертираним уметностима потчињена је боја не просторним проблемима-облицима, већ идеји. Она ту сажету површину, тај унрошћени, на најглавније линије сведени облик допуњује са циљем да одговори основној идеји из које произилази. Отуд су, и цртеж, односно облик и боја, у првом случају увек употребљавани материјално. Њихово значење се одмах разуме и види. У другом случају и облик, односно цртеж и боја, имају апстрактно-симболичну намену. Грчка и римска уметност као и асирска до извесне мере, подредиле су се материји. Њихови проблеми припадају првом типу уметности и разумљиви су сваком оном који располаже здравим и нормалним чулима. Друкчије стоји са уметиостима завионим од идеје, на пример хришћанском уметношћу. Цртеж, односно облик и боја потчињени су не материји, него идеји. Отуда се ова уметност исто тако као и импресионизам теже разуме. Она није чулна, она се не задржава на облику, њој облик није сврха, она тим обликом само тумачи однос човека према свету, према Богу, према бескрају. Да би се