Prosvetni glasnik

426

Просветни гласник

израза: у свакој школи, у сваком правцу, у св.аком стилу, може бити јаких талената и ваљаних дела; и он их стварно и налази. — Те таленте и та дела он предаје српској јавности да се с њим.а боље упозна и д.а их заволи. Његов мајсторски приказ тих дела најбоља је гарантија да ће се иста симпатија, коју је он унео у њих, побудити и код његовог читаоца. Ф. М. ПРЕГЛЕД СТРАНИХ ЧАСОПИСА ФИЛМ У НАУЦИ И НАСТАВИ Психолошко — педагошки проблем — од проф. Кр. Казелмана 1 ,) У јануарској свесци угледног немачког часописа „Дух времена 2 ) даје проф. Казелман документован чланак о филму с обзиром на његову примену у науци и настави. Како се у последње време развила читава наука која проучава филм с техничког, естетског и социолошког гледишта, бн се бави питањем, је ли филм носилац цауке и наставе и који су психолошки и педагошки проблеми скопчани с његовим формирањем и његовом употребом. У овоме погледу су прилично скептични људи, солидни и научно образовани, нарочито старије генерације, вели он. Они сматрају да између филма и науке постоји читава провалија, јер у њиховој потсвести постоји још увек сећање на почетак филма крајем прошлог века, када су биоскопи постојали само на вашарима. Међутим филм захваљује за свој постанак чисто научним озбиљним настојањима да се оптички рашчлани процес кретања. (На пр. трчање коња.) Прве научне филмове приказивао је још 1898 године најистакнутији биљни физиолог Вилхелм Пфефер на лајпцишком универзитету. Његове филмске траке са којима је приказивао појаве растења биљака, давно је престигла данашња фотографија и филмска техника, али оне још и данас испуњавају свој научни и наставни задатак. Њих је недавно издао Државни институт за филм у науци и настави, коме је стављено у дужност да производи научне и наставне филмове за све врсте школа. Одатле се рззвио научни филм као средство за научна испитивања и наставу, јер се филм показао као врло згодно средство за проучавање и приказивање у замршеним случајевима. Он допушта да се покретна збивања понављају колико год се хоће, тако да се, за разлику од експеримената и посматрања природе, не могу поткрасти никакве нетачности и грешке. Осим тога он допушта да се кретање убрза или успори и на тај начин учини приступачним пажљивом посматрању. Наука је у томе постигла велики успех тако да се од обичних 200 слика у секунди дошло до 5.000 слика у секунди. У својим техничким филмовима за истраживање успео је поменути Државни институт да употребом слике и радио осветљења направи филмске траке које могу приказивати тачно мерену фреквенцу од 6% милиона слика у секунди. Поред тога филмска камера може се повезати са телескопом и микроскопом да би се учинило видљивим кретање најудаљенијих тела. Помоћу рентгенске кинематографије видимо покрете у људским и животињским телима; филмски снимци са ултрацрвеним зрацима или у поларизованом светлу износе нам на видело

*) РгоГ. Сћг. Сазе1шап. 2 ) Се1б1: (1ег 2еИ — \\^ебеп ипс! Сез^аН (Зег Уо1кег (Негђег!: 31:ићепгаисћ УеНа^бћисћ ћап<31ип§- — ВегНп) — Ог^ап с1ез <1еи(:бсћеп Ака (1егтбсћеп Аиз^аизсћсИепз^ез.