Prosvetni glasnik

428

Просветни гласник

лепу шуму отворчмо очи, или боље речено: стављамо своју мисаону снагу у покрет, ми видимо. При томе није потребно да будемо свесни геолошких, научно шумарских, историјско иасељеничких веза појединачно: ми с поверењем наслућујемо мисаоне целине. Када стојимо пред готском катедралом не збуњуЈе нас обиље потпорних полулукова и готских шиљатих торњића, пластике и осталих украса, јер овде, као што рече Гете о штрасбуршкој катедрали, свако влаканце служи целини. Ми наслућујемо духовну целину уметничког дела и видимо, а да и не студирамо основни нацрт или план. Дакле наше мишљење може да преради наше надражаје у духовну целину. Зато слике треба да буду такве да се могу прерадити како по својој множини тако и по темпу приказивања. — На крају свега јасно је да гледање слике и филма не убија делатност нашег духа ни фантазију, — само ако је филм на своме месту. А од какве је користи филм за наставу? Већ смо видели: филм има двоструку особину, да разјашњава и да нам изазива доживљаје. „Свака настава живи од поларне напетости главе и срца, од јасног схватања и интуиције, од рационалног сазнања и доживљавања. Иако је главна сврха наставе рационално сазнање, знамо, према лепим речима Пола де Лагарда, да сазнање долази често „на крилима љубави" т.ј. доживљајима. Али што је невештији младеначки дух за апстрактно, логично мишљење, тим више му треба „крила љубави'. Настава код малих је стварно настава доживљавања, а настава код зрелих ученика ставља тежиште на схватање логичне целине. Али ма какво да је полазно становиште, ма шта се наглашавало, увек сазнање мора да се продуби у доживљај, сваки доживљај да се разјасни до појмовног сазнања. Зато је потребно да се наставни филмови по својој садржини, по своме извођењу диференцирају према добу старости ученика: филмови са чисто логичном апстракцијом за одрасле, а 'филмови који изазивају способност доживљавања за млађе ученике. Говорећи о т.зв. културним филмовима проф. Казелман је мишљења да многи од њих, баш из наведених разлога, нису за наставу. „Културни филм", каже он, „односи се према наставном филму као слободно писан подлистак у забавном делу неких новина према одељку неке научне књиге са истом темом. Културни филм тежи да одраслим пружи у забавној форми нешто вредно и поучно, зато се труди да унесе у свој оквир што више интересантног и невиђеног; он може да скаче с једне интересантне тачке на другу а у исто време користи се осећајном музиком која нас неопажено води преко свију оптичких и логичних провалија". — Међутим наставни филм је централно наставно средство у строгом смислу речи, у њему се ради о буђењу и јачању критичног разумевања. Зато је овде осећајна музика сасвим неумесна. Овде су у питању мале наставне целине које могу да се обраде на једном часу, јер наставне филмове мора да обради наставник, а не машина. Настава се не сме да механизује. Филм није за то ту да лишава наставника наставног рада, већ да га учини потпуно активним. Зато наставни филм мора бити начелно неми филм и он се не сме шаблонизирати, јер нико више не верује у јединствен људски ум у који се потребно знање може улити, без обзира на род, расу и доба старости методама које важе за све подједнако. Модерни педагог мора да се управља према умном и душевном стању разреда коме предаје. Није исто да ли се ради о десетогодишњем ученику једног великог града, или о дечку истог доба старости из каквог планинског села. Није свеједно да ли ће се предавати пред шестогодишњим или шеснаестогодишњим ученицима. Искусан наставник зна чак и то да се