Prosvetni glasnik

440

Просветни гласник

У САД морају наставници гимнастике и спорта да имају дво- или четворогодишњу универзитетску сирему са специјализацијом у телесном васпитању. У Финској се захтевају трогодишње студије на универзитету у Хелсинкиу. У Мађарској наставници гимвастике имају диплому Краљевске високе школе за телесно васпитање. У Летонији се образују учитељи гимнастике у Институту за телесне вежбе, у Литванији на Витаутас-универзитету, у Шведској на Краљевском централном институту за телесне вежбе у Штокхолму (2 год.) итд. Школовање планских учитеља за наставу телесног васпитања. Што се тиче планских учитеља, они се у скоро свима земљама у току свога општег школовања припремају и за наставу телесних вежби, и ова припрема завршава се мао и остали предмети испитом. Опште Учитељско оспособљење укључује и оспоообљење за гимнастичку наставу (Немачка, САД, Финска, Холандија, Јужна Африка итд.). У другим земљама на против учитељи стичу потребно стручно образовање на фериј-алним течајевима. Усавршавање наставника гимнастике. Усавршавању наставника служе у првом реду течајеви који се спомињу у извештајима врло много зем.аља. Ови течајеви изгледа да су нарочито у Нем-ачкој, Шведској, Финској и Бугарској врло многобројни и далеко распрострањени. У Бугарској је у току од пет година 8.000 учитеља, тј. више од једне трећине свих учитеља основних школа, посећивало 150 курсева, које су приредили инспектори за телесно васпитање. Трајање ових курсева креће се између неколико недеља -— за време великог распуста — па све до једне године. Њих организују школске власти, учитељска удружења или савези наставника гимнастике или све троје заједно. Често се одржавају на месту стручног образовања наставника гимнастике или и у логорима. Трошкове око ових курсева сноси држава или се плаћају из нарочитих фондова. Неке земље дају наставницима"и инспекторима за гимнастику помоћ да би могли у иностранству учествовати на курсевима. Уздизање телесног васпитања. У најразличитијим земљама може се утврдити опште уздизање наставе телесних вежби. Спољашњи доказ за то лежи већ у томе да наставни планови и директиве за овај предмет у читавом низу земаља потичу из последњих година. (Тако између осталог: у Немачкој — 1937/38; Бугарској — 1934; Еквадору — 1938; Литванији — 1939.) У осталим земљама, као у Шведској, Швајцарској итд. припрема се завођење новога. Ево једног примера у коме се правцу крећу уведене новине: у Аустралији су формалне вежбе и марширање потиснути у позадину, ритмичке вежбе и покрети добили су у значају, исто тако све што иде за јачањем здравља. Војничко марширање је готово сасвим отклоњено, „дрил наилази свуда на одбијање. Тежиште постаје индивидуа сама по себи и све вежбе које су подесне да развијају цело тело. У неким извештајима води се рачуна и о материјалном побољшању, као изградњи модерних гимнастичких дворана, игралишта итд. (Данска, Бугарска). Интересовање за телесне вежбе показује се најзад у великом броју књига које се посвећују овој струци. Надаље указују вовости у школској управи (срески гимвастички саветници итд.) на то какав је значај телесно васпитање заузело у основној школи. И најзад треба указати на све мере које имају сврху да снабдеју основну школу добро спремним учитељима гимнастике. Д. Г.