Prosvetni glasnik
*2
Моћ духа
459
изводе иста дејства као тај апсолутни надражај зову се „условним рефлексима"; условни зато што су рефлекси (односно реакција за коју су оспособљени) условљени претходвом асоцијацијом са неким другим надражајем који те рефлексе природно, сам по себи, изазива. У рефлексиолошким лабораторијама није то више чињеница егзотичног реда да се животиња отрује тоном исто тако као и морфином, само ако се претходно тон направи условним рефлексом. Исто тако, после-извесног броја коинциденција са апоморфином, тон производи болест повраћања исто тако као и апоморфин. Обична светлост, дакле осећај вида, после неколико коинциденција са електричном струјом, производи одбранбени рефлекс ножног палца исто тако као и сама електрична струја. Итд., итд. Као што се види, експерименти са условним рефлексима, као и они са сугестијом, подразумевајући овде и праксу Јога, јасно показују, на првом месту, да је дејство сваког надражаја, свега оног што може да дејствује на организам, условљено нервним системом, психичким факторима. Нема надражаја који би могао да изврши неку анатомску, физиолошку или душевну промену а да претходно о том не буде обавештен централни нервни систем. На руци чији би нерви били пресечени опекотина не би могла имати црвеницу и плик са течношћу исто као ни на лешу. Ове су појаве дакле церебралне односно психичке природе исто као и осећај бола који их прати. То су одговори виталног принципа на спољни надражај. На другом месту, експерименти о којима је реч јасно показују да витални принцип или дух може нормално дејство сваког надражаја, био он „апсолутни" или „условни", да поништи или преобрати у сасвим друго дејство. Хладан предмет, под извесним условима, тј. ако особа верује да је усијан, или ако је претходно, једном вишекратном коинциденцијом са усијаним предметом, направљен „условним рефлексом", може да опече и да изазове на кожи локалне реакције: плик са течношћу. Сваки дакле надражај може изазвати ма какву реакцију, какву дух хоће. Не постоји дакле апсолутна нужност у типу одговора на један дати надражај. Истина, нормално дух одговара увек једним истим типом реакције на исти надражај. Слатка супстанца изазива нормално тип реакције на слатко, али то није апсолутна нужност, она може под специјалним условима изазвати тип реакције на кисело или ма коју другу. — Наша нормална нужност и правилност у реакцијама на спољне утицаје иије дакле фаталност којој се дух не може да одупре, није апсолутни детерминизам где би свака ре-