Prosvetni glasnik

474

Просветни гласник

се она тако сама не назива, ннти се о њој тако говори у српским изворима. Као што наведени примери показују, средњевековне српске жене звале су се или по мужевљевом имену или по породици у којој су рођене. У Пшињском поменику помен Јефросиме Кантакузине налази се иза помена деспота Оливера и деспота Дејана, а испред помена деспотице Јевдоксије, Влкослава, Драгаша и Костадина. По томе судећи, Јефросима Катакузина припадала је породици деспота Оливера и деспота Дејана, оца деспота Јована Драгаша и господина Константина. Дмитар Катакузиновић је без сумње идентичан с Дмитром Кантакузином, коме је 1468/69 год. Владислав Граматик преписао један Зб,орник и који је и сам био књижевник: написао је Молитву Богородици, Похвално слово св. Јовану Рилском и Посланије свештенику и доместику кир Исаји (о Дмитру Кантакузину в. К. јиречек, Историја Срба IV 146 п Ив. Сн^гаровг, Историн на Охридската архиепископин II, 1932, 321^324). За грчки Зборник из 1474 год:, о коме је писао А. Соловјев, пре се може претпостављати да је припадао Дмитру Кантакузину него Јањи. Како се код Алексе у поменику не каже да је од породице Кантакузина, мени изгледа Да у њему треба видети Алексу Спана, који је 1454 год, био у Новом Брду војвода деспота Ђурћа (К. Јиречек, Историја Срба IV, 166). Неки Ђурађ био је 1428 год. новобрдски војвода (ЉМ. 132, 147). Можда с њим треба идентификовати Ђурђа из поменика. За другог Дмитра из поменика не знам ко би могао бити. Велики војвода Дмитар Крајковић (•ј- 15 јануара 1456 год.) и војвода Дмитар* Радојевић (^ 8 јануара 1457 год.), бар колико нам је данас познато, нису имали везе с Новим Брдом (в. К. Јиречек, ор. сИ. IV, 163). Дмитар Томашић је погинуо код Вучитрна 24 фебруара 1462 год. (в. летописне белешке код Љуб. Стојановића 245 бр. 741), али то, наравно, не би могло да оправда уношење његовог имена у поменик. О неком Димитрију Томашићу говори Константин Јаничар, син Михаила Константиновића из Острвице (писао је на пољском око 1496—1501 — К. Јиречек, ор. сК. II, 128 нап. 1, 164; Ђ. Живановић, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор XIV, 1934, 174—180). Тог су Димитрија Томашића Турци заробили кад су освојили Ново Брдо (1455). Димитрије је тада био младић. Заједно са седморицом својих другова, постао је царски коморник. Са њима је склопио заверу против султана. Показао се „непоштен издајица", После многих мучења његови су другови посечени, а он је прстао „велики господин" у султановом двору. Константин Јаничар је забележио да је Димитрије „добио тако велику болест, да се осушио и то до смрти, које је Господ Бог на њега до-